Potpukovnik Đurković Veljko 24. aprila dolazi na položaj na Rasa košaresu, gde planira manevar za uklanjanje terorista. Na putu do svog cilja, on i njegov tim od četiri borca postaju meta napada terorista, koji ih gađaju minobacačima kalibra 82 mm. U trenutku kada mina leti, Veljko i njegovi borci trče prema zaklonu u dubokom snegu, uspevajući da se skloniti ispod drveća. Nakon što mina eksplodira, ponovo trče prema zaklonu, ali se suočavaju s dodatnim izazovima tokom popodneva, kada snajperista iz redova neprijatelja počinje da ih napada.
Na tom položaju borci su već pet dana, iscrpljeni i suočeni s teškim vremenskim uslovima. U jednom trenutku, kapetan Siniša Borjanić doživljava zdravstvene probleme, ali uprkos bolu ostaje na prvoj borbenoj liniji. Snajperista ubija četvoricu boraca kada izlaze iz zaklona po vodu ili hranu, što dodatno komplikuje situaciju. Veljko odlučuje da pošalje tim da izvuku poginule borce, znajući da je gubitak velik i da je svaki život važan.
Suočeni s pretnjom iz snajperskog položaja, Veljko planira napad sa tri oslabljene jedinice, koje broje 45 boraca iz 125. mtbr. Akcija se planira da krene uzbrdo kroz retku šumicu, ali teroristi imaju prednost jer iz svojih pozicija vide svaki pokret. Napad počinje u sedam časova, a jedna grupa boraca ide levo prema Rasa košaresu, gde se nalazi između 400 i 500 terorista.
Teroristi započinju žestok napad, ali naši borci pružaju snažan otpor. Na drugom pravcu, nova grupa terorista takođe kreće u napad, ali naša druga grupa uspeva da napreduje i neutralizuje deo neprijateljskih snaga. Kroz preciznu artiljerijsku vatru koju vodi vodnik Kamenov, naši borci se prebacuju iz zaklona u zaklon, uspevajući da likvidiraju nekoliko neprijateljskih vojnika, među kojima su bili i plaćenik Italijan i izbeglica iz Kosmeta.
Nažalost, tokom napada, teroristi koriste minobacače, što usporava napredovanje Veljka i njegovih boraca, koji se na kraju utvrđuju na novom položaju. U ovom napadu, samo dva borca su ranjena, dok su mnogi drugi uspeli da se zadrže na frontu.
29. aprila, na smenu dolazi oficir Džej sa 23 vojnika iz čete vojne policije. Prilikom dolaska, obaveštavaju ga o snajperisti i mitraljescu koji su aktivni u toj oblasti. Džej preuzima puškomitraljez M-84 i kreće sa svojim timom u pravcu terorista. Tokom napredovanja, neprijatelj otvara vatru i Džej biva ranjen od gelera koje su ispalile mine. Iako ranjen, Džej se ne predaje i nastavlja da se bori, povlačeći se do najbližeg vojnika uz pomoć svojih saboraca.
U trenutku kada su se povukli do bezbednog mesta, nova mina pogađa njihovo mesto, ali Džej i dalje uspeva da preživi. Na kraju, Džej je prebačen u bolnicu gde mu je pružena medicinska pomoć i uspešno je operisan. Nakon samo 15 dana oporavlja se i vraća se u svoju jedinicu.
Ova borba na Košarama predstavlja primjer hrabrosti i odlučnosti vojnika koji su se borili za odbranu svoje zemlje, suočeni s višestruko jačim neprijateljem. Njihova žrtva i hrabrost ostavili su dubok trag u kolektivnoj svesti naroda, a njihovo junaštvo služi kao inspiracija budućim generacijama. U trenucima najvećih iskušenja, oni su pokazali kako se bori za slobodu i otadžbinu, ostavljajući nasleđe koje će se pamtiti zauvek. Srbija se ponosi svojim herojima, a sećanje na njih će živeti kroz istoriju, kao simbol otpora i borbe za pravdu i slobodu.
