Raseljeni Srbi iz Prištine napalili su sveće za svoje najmilije na gradskom groblju
Sve manje ljudi posećuje grobove svojih pokojnika
Na gradskom groblju u Prištini danas se okupilo tek nekoliko raseljenih Srba iz Prištine koji su zapalili sveće svojim najmilijima povodom zadušnica.
Gordana Đorić je izjavila za Tanjug da sve ređe posećuje groblje u Prištini zbog velike tuge koju oseća kada vidi da sve manje ljudi obilazi grobove svojih pokojnika.
„Nema naših sugrađana koji žive ovde u Prištini i mi, ovako malobrojni, dođemo ovde i bude previše tuge. Iz tog razloga dolazim samo kad moram, kad su neke svetkovine, kad su zadušnice i tada obiđem grobove svojih prijatelja, kumova. Ostala su samo sećanja, ovde se prisetimo nekog života i evociramo uspomene“, rekla je Đorić.
Miodrag Stanojević je došao sa suprugom iz Kosovske Mitrovice kako bi zapalio sveće preminulom ocu i sinu. Komentarisao je kako je ranije bilo mnogo više ljudi koji su posećivali groblje u Prištini, ali da danas to nije slučaj. Smatra da bi bilo dobro organizovati dolazak ljudi iz centralne Srbije kako bi se pokazalo poštovanje prema preminulima.
Zlatko Stojanović, rođeni Prištevac, primetio je da je groblje u veoma lošem stanju, sa mnogim uništenim i oskvrnutim spomenicima zaraslim u korov. Izrazio je svoje razočaranje u opštinske organe zbog nedostatka uređenja groblja.
Ranijih godina, u vreme zadušnica, Srbi su organizovano dolazili da posete groblje i zapale sveće. Međutim, ove godine je došlo tek nekoliko ljudi samostalno.
Groblje u Prištini je mesto gde se srpski raseljenici okupljaju jednom godišnje kako bi se setili svojih preminulih i odali im počast. Međutim, nedostatak posetilaca i očuvanja spomenika na groblju postaje sve veći problem kako godine prolaze.
Ovaj događaj ukazuje na važnost očuvanja sećanja na preminule i poštovanja prema njihovom grobu. To je deo kulturne tradicije i važan aspekt verskih običaja koje treba čuvati i negovati, bez obzira na okolnosti.
Srbi iz Prištine su odlučni u nameri da ne zaborave svoje najmilije i da nastave da se prisećaju njihovog života i uspomena koje su zajedno delili. Kroz ovu tradiciju, oni pokazuju svoju povezanost sa svojim korenima i svojim identitetom, bez obzira na sve izazove i prepreke koje su se našle na njihovom putu.
Ova oskudna poseta groblju u Prištini ukazuje na potrebu da se vrednuje i neguje sećanje na preminule, kao i da se pruži podrška i poštovanje njihovim najbližima koji ih posećuju. Njihova ljubav i sećanja na njihov prethodni život ne smeju biti zaboravljena, već treba da bude očuvana i prenesena na buduće generacije kako bi se nastavila tradicija poštovanja preminulih i očuvanja sećanja na njih.
