Minhenska bezbednosna konferencija je počela, a u fokusu pažnje je telefonski razgovor između Donalda Trampa i Vladimira Putina, koji je izazvao brojne reakcije i dodatno zakomplikovao situaciju u Ukrajini. Dok Zapadna Evropa strahuje da će biti marginalizovana u budućim pregovorima, Moskva je ovaj razgovor dočekala sa velikim očekivanjima.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je izjavio da je zaprepašćenje koje je izazvao ovaj razgovor rezultat toga što je Zapad počeo da shvata situaciju u Ukrajini kao normalnu i uobičajenu. Prema njegovim rečima, razgovor između Trampa i Putina je bio „normalan i osnovni“, što je, kako navodi, iznenadilo mnoge zapadne lidere.
Situacija se dodatno komplikuje posetom Trampovog ministra bezbednosti Briselu, koji je evropskim NATO saveznicima poručio da nova administracija u Vašingtonu ozbiljno shvata izazove pred kojima se nalaze. Ministar odbrane SAD-a Pit Hegset naglasio je da se granice neće vratiti na ono što su bile pre 2014. godine, što je priznanje realnosti na terenu i rezultat velikih žrtava.
Generalni sekretar NATO-a pokušava da uspostavi ravnotežu između prethodne i sadašnje američke administracije, naglašavajući da Ukrajina mora biti uključena u sve buduće pregovore. Mark Rute, premijer Holandije, podvlači da ishod mora biti trajan i da se ne sme ponoviti situacija s Minskim sporazumom.
Tramp je, pred posetu indijskog premijera, kritikovao izjave ministra odbrane, smatrajući ih previše blage. On je istakao da ne vidi način na koji bi Rusija mogla da uđe u NATO, što je, prema njegovom mišljenju, bio jedan od uzroka za izbijanje rata.
Na konferenciji u Minhenu, Trampov zamenik Džej Di Vens održao je govor u kojem nije pomenuo Ukrajinu, ali je kritikovao Evropu zbog nedovoljnog ulaganja u odbranu. Izrazio je zabrinutost zbog unutrašnjih pretnji demokratiji u Evropi, naglašavajući da će se Trampova administracija boriti za slobodu govora.
Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus osudio je Vensovu retoriku, naglasivši da je upoređivanje uslova u Evropi sa autoritarnim režimima neprihvatljivo. On je istakao da je demokratija ta koja omogućava svakoj stranci da se izjasni.
Američki politički analitičar i predsednik Evroazija Grupe naglasio je da su Evropljani navikli na određena pravila i norme, te da im prete odluke SAD-a. Ukazuje na moguće promene u globalnom poretku koje bi mogle da dovedu do pojave sličnih pokreta kao što je „Učinimo Evropu ponovo velikom“.
Istoričar Vukan Marković ukazuje na to da su Trampove izjave u skladu sa njegovim ranijim stavovima tokom kampanje, te da je rat u Ukrajini odavno prestao da ide u korist Ukrajine. On se pita zašto nije shvaćeno ozbiljno ono što je Tramp govorio.
Marković komentariše i dublje promene u paradigmi globalnih odnosa, ukazujući na to da Amerika, kao supersila, postepeno povlači svoju dominaciju nad Evropom, što se Evropi ne dopada. Prema njegovim rečima, Amerikanci sada daju Evropi mogućnost da vodi svoju politiku, ali se čini da to nije ono što Evropljani žele.
Ove rasprave i događaji na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji samo dodatno oslikavaju složenost trenutne situacije i izazove s kojima se svet suočava. U vreme kada su globalni odnosi napeti, a bezbednosni izazovi sve prisutniji, razgovori poput onih između Trampa i Putina postaju ključni za razumevanje budućnosti međunarodnih odnosa.
