Pregovori o ponovnom aktiviranju gasovoda Severni tok, koji bi omogućili transport ruskog gasa preko Baltičkog mora, naišli su na oštru kritiku nemačkog ministra za privredu i energetiku Roberta Habeka. On je danas izjavio da bi bilo „potpuno pogrešno“ razmatrati ovu mogućnost, s obzirom na aktuelnu situaciju u Ukrajini i ongoing rusku agresiju. Habek je to rekao tokom konferencije za novinare u Briselu, naglašavajući da bi razgovori o reaktiviranju gasovoda bili neprimerni.
Gasovod Severni tok 1 bio je ključni izvor snabdevanja gasom za Nemačku od 2011. do 2022. godine, dok je Severni tok 2, vredan 11 milijardi dolara, završen 2021. godine, ali nikada nije pušten u rad. Ovaj projekat je obustavljen u svetlu geopolitičkih tenzija pre izbijanja rata u Ukrajini, što je dodatno otežalo situaciju. Prema rečima Habeka, u trenutnim okolnostima, kada su Ukrajinci još uvek pod ruskom agresijom, svaki razgovor o reaktiviranju ovih gasovoda je neprihvatljiv.
U septembru 2022. godine, gasovod Severni tok 2 pretrpeo je značajnu štetu usled misterioznih eksplozija, a slične štete zabeležene su i na linijama gasovoda Severni tok 1. Do danas, niko nije preuzeo odgovornost za ove incidente, što dodatno komplikuje situaciju oko budućnosti ovih ključnih infrastrukturnih projekata.
Habek je naglasio da bi reaktiviranje gasovoda u trenutnoj situaciji moglo imati ozbiljne posledice po međunarodne odnose i dodatno oslabiti ukrajinsku poziciju. On je ukazao na to da bi bilo kakvo vraćanje na stanje pre rata u Ukrajini bilo neophodno preispitati, s obzirom na to da rat i dalje traje, a ruska politika ostaje agresivna prema susednim zemljama.
Ova izjava dolazi u trenutku kada se Evropa suočava sa izazovima u snabdevanju energentima, posebno nakon što je ruski gas postao manje dostupna opcija zbog sankcija i prekida u trgovini. Mnoge evropske zemlje, uključujući Nemačku, rade na diversifikaciji svojih izvora energenata i smanjenju zavisnosti od ruskog gasa. Habek je podvukao značaj ovih napora i naglasio potrebu za jačanjem energetske nezavisnosti Evrope.
Osim toga, Habek je istakao da bi bilo kakvi pokušaji reaktiviranja Severnog toka mogli dodatno destabilizovati situaciju u regionu, te da bi to moglo biti shvaćeno kao signal podrške Rusiji u trenutku kada je ceo svet svedok sukoba i humanitarne krize u Ukrajini. On je pozvao ostale evropske lidere da zajedno rade na održavanju pritiska na Rusiju i podržavanju Ukrajine u njenoj borbi.
S obzirom na to da se situacija u Ukrajini i dalje razvija, Habek je ukazao na važnost međunarodne solidarnosti i jedinstva u odgovoru na rusku agresiju. On je naglasio da bi svaka odluka koja bi mogla da se tumači kao popuštanje Rusiji mogla imati dugoročne posledice po evropsku bezbednost i stabilnost.
U svetlu ovih događaja, jasno je da će evropske zemlje morati da preispitaju svoje energetske strategije i odnose sa Rusijom. Očekuje se da će se tokom narednih meseci i godina nastaviti rasprave o budućnosti gasovoda Severni tok i o tome kako najbolje odgovoriti na izazove koje postavlja ruska politika. Habekova izjava je samo jedan od mnogih signala da je Evropa odlučna da ne popusti pod pritiskom i da će nastaviti da se bori za svoju energetsku nezavisnost i sigurnost.
