Izvršni odbor Narodne banke Srbije je na današnjoj sednici doneo odluku da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto, kao i da kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (7,0 odsto) ostanu nepromenjene. Ova odluka dolazi nakon što je referentna kamatna stopa prošle godine smanjena u tri navrata po 25 baznih poena, a od septembra 2024. godine ostala je na istom nivou.
U obrazloženju ove odluke, Izvršni odbor je naglasio da je, i pored znatnog smanjenja inflacije, neophodno nastaviti sa opreznom monetarnom politikom. Ova potreba proizašla je iz prisutnih geopolitičkih tenzija, rasta protekcionizma i neizvesnosti u međunarodnom trgovinskom okruženju. Oprez je takođe neophodan zbog neizvesnosti u vezi sa kretanjem cena energenata i drugih osnovnih proizvoda, kao i cena pojedinih prehrambenih sirovina, kao što su kafa i kakao, koje su nedavno dostigle rekordne nivoe na svetskim berzama.
Inflacija se od početka godine kreće oko gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja, a njenu dinamiku su oblikovale više cene naftnih derivata i poskupljenja određenih kategorija prehrambenih proizvoda, uključujući povrće, kafu i konditorske proizvode. Međutim, međugodišnji rast cena hrane i dalje se kreće ispod ukupne inflacije i u februaru je iznosio 4,3 odsto.
Izvršni odbor je, prema saopštenju, imao na umu da bi inflacija, prema februarskoj projekciji Narodne banke, nakon oscilacija u prvom tromesečju, trebala postepeno da usporava i da se do kraja godine približi centralnoj vrednosti cilja. Očekuje se da će na takvo kretanje inflacije uticati i dalje restriktivni uslovi monetarne politike, niža uvozna inflacija, usporavanje rasta realnih zarada, pad cena naftnih derivata, kao i niže cene voća i povrća, pod uslovom da ovogodišnja poljoprivredna sezona bude prosečna.
Prema procenama Republičkog zavoda za statistiku, realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u četvrtom tromesečju prošle godine iznosio je 3,3 odsto međugodišnje, dok je u celoj 2024. godini ostvaren rast od 3,9 odsto. Narodna banka Srbije predviđa da će rast BDP-a u ovoj godini iznositi oko 4,5 odsto, uz vođenje domaće tražnje, posebno ličnom potrošnjom i investicijama u osnovna sredstva.
Očekuje se da će rast privatne potrošnje biti potpomognut većim raspoloživim dohotkom i pozitivnim trendovima na tržištu rada, dok će rast investicija biti podstaknut povećanom profitabilnošću privrede. Takođe, očekuje se nastavak visokih priliva stranih direktnih investicija, kao i realizacija infrastrukturnih projekata predviđenih programom „Srbija – Ekspo 2027“.
Povoljni finansijski uslovi, proizašli iz dosadašnjeg ublažavanja monetarne politike Narodne banke i Evropske centralne banke, takođe bi mogli pozitivno uticati na rast investicija. Ipak, postoje i rizici, uključujući uticaj rasta protekcionizma u svetu i mogućnost uvođenja novih carina, što bi moglo uticati na ekonomsku aktivnost u Srbiji. Dodatni rizik predstavljaju i potencijalni protesti i blokade koji mogu odložiti određene investicije i potrošnju.
Pokazatelji realnog sektora za januar ukazuju na to da nije došlo do značajnijih zastoja u proizvodnji, posebno u industrijskom sektoru, dok se nastavlja rast aktivnosti u uslužnim sektorima. Ipak, beleži se određeno usporavanje u prilivu stranih direktnih investicija tokom godine. Ove okolnosti čine budućnost ekonomije Srbije neizvesnom, ali i potencijalno stabilnom, zavisno od globalnih i domaćih ekonomskih faktora.
