Najava donošenja rezolucije o genocidu u Srebrenici na dnevnom redu Generalne skupštine Ujedinjenih naroda 23. maja izazvala je političke tenzije u regionu. Srbija, Republika Srpska i Crna Gora su se našle u centru krize zbog podrške ovoj rezoluciji, koju su inicirale Nemačka i Ruanda.
Crnogorska Vlada je 13. maja uputila dva amandmana na tekst rezolucije kako bi „amortizovala“ kritike koje je dobila zbog podrške rezoluciji. Međutim, amandmani, iako su usvojeni, nisu zadovoljili prosrpske partije u Crnoj Gori.
Dokument su podržale zapadne sile poput Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke i Francuske, a tu su i Slovenija i Severna Makedonija. Najava o donošenju ove rezolucije izazvala je kritike u Srbiji, a predsednik Aleksandar Vučić je rekao da će svaka zemlja doneti svoju odluku o tome kako će postupiti u budućnosti.
Kao odgovor na rezoluciju o Srebrenici, Crna Gora je najavila mogućnost rezolucije o Jasenovcu, što je izazvalo oštru reakciju Hrvatske. Zagreb je uputio protestnu notu Crnoj Gori, tvrdeći da bi usvajanje rezolucije o Jasenovcu moglo ugroziti evropski put Crne Gore i odnose između ta dva regiona.
Analitičari smatraju da su odnosi u regionu stalno na klackalici i da se zemlje vrte u krugovima prošlosti. Ističu da su potrebne strukturalne reforme i suočavanje sa prošlošću kako bi se izbegle političke krize poput ove. Crna Gora se našla pod pritiscima kako sa Zapada, tako i iznutra, ali se očekuje da će glasati za rezoluciju o Srebrenici. Hrvatska je pokazala spremnost da brani svoje interese u odnosu sa Crnom Gorom, dok se odnosi između Srbije i Crne Gore kreću više silaznom nego uzlaznom putanjom od 2006. godine.
Rezolucija o Srebrenici nadvila novu senku nad odnose u regionu
