Nova naučna studija sugeriše da postoji mogućnost rotacije svemira, ali da se to dešava toliko sporo da je za jedan pun okret potrebno oko 500 milijardi godina. Ova spora kosmička rotacija mogla bi, prema naučnicima, da objasni jednu od najdugovečnijih zagonetki moderne astronomije – takozvanu „Hablovu tenziju“.
Studiju je predvodio astrofizičar Ištvan Šapudi sa Instituta za astronomiju Univerziteta Havaji, a rezultati su objavljeni u časopisu „Monthly Notices of the Royal Astronomical Society“. „Hablova tenzija“ odnosi se na problem u kojem različite metode merenja brzine širenja svemira – poznate kao „Hablova konstanta“ – daju različite rezultate, što izaziva konfuziju u kosmologiji.
U novoj teoriji, čak i minimalna rotacija svemira mogla bi da utiče na njegovo širenje na način koji bi pomirio te različite vrednosti, prenosi „Indija tudej“. Prema autorima studije, rotacija je toliko spora da ne bi mogla da bude direktno uočena današnjim instrumentima. Ipak, efekti te rotacije mogli bi da se otkriju kroz kompjuterske simulacije koje će biti sledeći korak u istraživanju, naveli su naučnici.
Hablova konstanta, koja je nazvana po američkom astronomu Edvinu Habl, predstavlja brzinu širenja svemira. Međutim, naučnici su primetili da se rezultati dobijeni različitim metodama merenja ove konstante značajno razlikuju. Na primer, merenja koja se temelje na posmatranju supernova i drugih astronomskih objekata daju brže vrednosti od onih dobijenih merenjem pozadinskog zračenja svemira, što je ostavilo naučnike u potrazi za objašnjenjem ovog fenomena.
Novo istraživanje sugeriše da bi rotacija svemira mogla biti ključni faktor u razumevanju ovih različitih rezultata. Iako se može činiti da je rotacija svemira neprimetna, istraživači veruju da bi njeni efekti mogli postati uočljivi kroz detaljne simulacije i analize.
U ovom kontekstu, istraživači ističu da je potrebno razviti nove teorijske okvire koji bi uključivali rotaciju svemira kako bi se bolje objasnili fenomeni koji su do sada bili nejasni. Ovo istraživanje otvara nova pitanja o strukturi i dinamici svemira, kao i o načinu na koji se svemir širi i evoluira tokom vremena.
Pored rotacije, naučnici istražuju i druge mogućnosti koje bi mogle objasniti „Hablovu tenziju“. Na primer, neki istraživači razmatraju ideje o tamnoj energiji ili alternativnim teorijama gravitacije. Ipak, rotacija svemira kao koncept predstavlja intrigantan pristup koji bi mogao doneti nova saznanja o prirodi svemira.
U međuvremenu, tim Ištvana Šapudija planira da nastavi sa istraživanjem rotacije svemira, fokusirajući se na simulacije koje će pomoći u potvrđivanju ove teorije. Očekuje se da će rezultati sledećih istraživanja dodatno osvetliti ovu fascinantnu temu i pružiti nova saznanja o kosmološkim procesima.
S obzirom na to da se svemir širi brzinom koja se konstantno menja, razumevanje ovih promena i njihovih uzroka predstavlja jedan od ključnih izazova moderne nauke. Ako se potvrdi teorija o rotaciji svemira, to bi moglo značajno promeniti naše razumijevanje kosmologije i načina na koji posmatramo univerzum.
Kao što je slučaj sa mnogim naučnim teorijama, i ova će zahtevati dalja istraživanja i eksperimentisanje kako bi se potpuno razjasnili njeni aspekti. U svakom slučaju, otkriće o mogućoj rotaciji svemira otvara nova vrata u proučavanju najdubljih misterija svemira i pobuđuje radoznalost o tome šta nas još čeka u istraživanju kosmosa.
