Američki državni sekretar Mark Rubio održao je razgovor sa predsednikom Paname, Hozeom Raulom Mulinom, tokom kojeg je izrazio zabrinutost u vezi sa navodnim kineskim uticajem na Panamski kanal. Ovaj važan pomorski put, koji povezuje Atlantski i Tihi okean, ima ključnu ulogu u globalnoj trgovini, a Sjedinjene Američke Države su posebno zainteresovane za njegovu kontrolu zbog svoje strateške važnosti.
Rubio je tokom sastanka naglasio da Panama treba da preduzme korake kako bi smanjila kineski uticaj na kanal, ističući da će administracija predsednika Donalda Trampa razmotriti „neophodne mere“ ukoliko se situacija ne promeni. Ove izjave dolaze u trenutku kada se odnosi između SAD i Kine dodatno zaoštravaju, a Panama se nalazi na raskršću između velikih svetskih sila.
Mulina je, s druge strane, jasno stavio do znanja da se o suverenitetu nad Panamskim kanalom ne može pregovarati. Njegova izjava ukazuje na to da Panama ne želi da se prikazuje kao zemlja koja je podložna pritiscima stranih vlada, posebno kada je reč o pitanju koje se tiče nacionalne sigurnosti i suvereniteta.
Tokom razgovora, Mulina je takođe ponudio pomoć u vezi sa repatrijacijom nekih migranata, pod uslovom da Sjedinjene Američke Države pokriju troškove. Ova ponuda dolazi usred rastuće migrantske krize u regionu, a Panama se često suočava sa velikim brojem migranata koji prolaze kroz njenu teritoriju na putu ka SAD-u.
Panama je ranije negirala tvrdnje da je ustupila Kinu kontrolu nad Panamskim kanalom, naglašavajući da sama upravlja saobraćajem kroz ovu ključnu pomorsku saobraćajnicu. U praksi, dok Panama zvanično upravlja kanalom, dve luke su pod kontrolom javne kompanije CK Hačinson iz Hong Konga, dok druge luke u blizini upravljaju privatne kompanije iz Sjedinjenih Država, Singapura i Tajvana. Ova podela upravljanja dodatno komplikuje situaciju, jer različiti interesi zemalja i kompanija utiču na način na koji se kanal koristi i održava.
Sjedinjene Američke Države su izgradile Panamski kanal početkom 1900-ih, a ovaj projekat je bio jedan od najznačajnijih infrastrukturnih poduhvata tog vremena, koji je otvorio nove rute za vojna i komercijalna plovila. Međutim, SAD su 1999. godine, u skladu sa sporazumom koji je potpisao predsednik Džimi Karter, predale kontrolu nad kanalom Panami. Ovaj sporazum je godinama bio predmet rasprave, a Tramp je ranije izjavljivao da je „prepuštanje Panamskog kanala Panami bila velika greška“.
Trenutni razgovori između SAD i Paname ukazuju na povećanu zabrinutost zbog rasta kineskog uticaja u Centralnoj i Južnoj Americi, što je deo šire strategije Pekingove inicijative „Jedan pojas, jedan put“. Ova inicijativa ima za cilj da poveže Kinu sa zemljama širom sveta putem infrastrukturalnih investicija, ali takođe izaziva zabrinutost u Vašingtonu, koji strahuje da bi to moglo dovesti do gubitka njegovog uticaja u regionu.
U svetlu ovih dešavanja, jasno je da Panama mora balansirati između svojih odnosa sa velikim silama, kao što su SAD i Kina, dok istovremeno brani svoje suverenitete i nacionalne interese. Ova situacija će zasigurno oblikovati buduće odnose Paname sa ovim i drugim globalnim akterima, dok se zemlja suočava sa izazovima koji dolaze sa migracijama, ekonomskim pritiscima i geopolitičkim tenzijama.
