Kalin Đorđesku, kandidat krajnje desnice, podneo je kandidaturu za ponovljene predsedničke izbore u Rumuniji, koji će se održati u maju. Ova odluka dolazi nakon što je najviši sud u zemlji poništio prethodne izbore, koji su trebali da se održe u decembru, zbog optužbi o ruskom mešanju u korist Đorđeskua. Optužbe koje Moskva negira dovele su do haosa u rumunskoj političkoj sceni, a Đorđesku je takođe pod istragom zbog šest tačaka optužnice, uključujući članstvo u fašističkoj organizaciji.
Tokom podnošenja svoje kandidature, Đorđesku je okupio nekoliko stotina pristalica koji su mahali zastavama i uzvikivali njegovo ime, što je bio znak snažne podrške koju uživa među svojim sledbenicima. On je izjavio da zajedno sa svojim pristalicama prihvata vrednosti administracije Donalda Trampa i da se zalaže za mir, demokratiju i slobodu. Đorđesku je takođe upozorio da će pokušaji blokiranja njegove kandidature biti neuspešni.
Iako je suočen sa ozbiljnim optužbama, Đorđesku negira sve navode protiv njega. Njegov bivši stranački kolega, Đorđe Simion, vođa opozicione stranke Alijansa za ujedinjenje Rumuna, izjavio je da ne postoji razlog za poništavanje Đorđeskuove kandidature. Ova stranka je druga po veličini u Rumuniji i do nedavno je bila bliska Đorđeskuovim političkim stavovima.
Đorđesku je poznat po svojim kontroverznim izjavama i simpatijama prema fašističkim liderima iz 1930-ih, koje naziva patriotskim mučenicima. Takođe, otvoreno se divi i Donaldu Trampu i Vladimiru Putinu, što dodatno naglašava njegovu desničarsku i nacionalističku orijentaciju. Njegove izjave o podršci fašizmu i autoritarnim vođama izazivaju zabrinutost među kritičarima, koji strahuju od rasta ekstremizma u Rumuniji.
Poništavanje izbora u Rumuniji je izazvalo osude od strane nekih članova Trampove administracije, koji su to okarakterisali kao primer suzbijanja slobode govora i političkih protivnika u evropskim zemljama. Ovaj događaj je dodatno ukazao na napetosti između rumunskih vlasti i međunarodne zajednice, koja se sve više brine o stanju demokratije u regionu.
Kako se bliže ponovljeni izbori, Đorđesku će biti pod sve većim pritiskom da dokaže svoju političku legitimnost i da se nosi sa optužbama koje mu se stavljaju na teret. Njegova kandidatura će nesumnjivo izazvati podjele u rumunskoj javnosti, a ishod izbora će zavisiti od toga koliko će birači biti spremni da podrže njegovu političku platformu, koja se oslanja na nacionalizam i desničarske ideje. U isto vreme, preostale političke stranke u Rumuniji će morati da se pripreme za borbu protiv rastuće popularnosti krajnje desnice, koja bi mogla promeniti politički pejzaž zemlje.
