Bivši savetnik ruskog predsednika Vladislav Surkov izjavio je da ideologija „ruskog sveta“ nema granica i da će Rusija nastaviti da širi svoj uticaj u svim pravcima. U intervjuu za francuski list Ekspres, Surkov je istakao da je prisutnost ove ideologije vidljiva svuda gde Rusija ima neki oblik uticaja, bilo da je reč o kulturi, vojsci, ekonomiji, ideologiji ili humanitarnim pitanjima. Prema njegovim rečima, Rusija će se širiti bez obzira na prepreke, manevarisanja ili usporavanja koja mogu nastati na tom putu.
On je naglasio da je strateški cilj vraćanja Ukrajine u sferu ruskog uticaja ostao nepromenjen od početka invazije u februaru 2022. godine. Surkov je ukazao na to da ruski rat u Ukrajini ima za cilj da razdvoji Ruse od onih koje on naziva „anti-Rusima“, ograničavajući potonje na njihove istorijske teritorije kako bi zaustavili širenje po „ruskom tlu“. Ova retorika ukazuje na duboku podelu koju Rusija vidi unutar Ukrajine, koju je Surkov nazvao „veštačkom kvazi državom“, sastavljenom od, kako je rekao, nekompatibilnih elemenata.
On je takođe istakao da će budućnost Ukrajine biti obeležena deljenjem i nestankom ove zemlje u korist „novog poretka“. Prema njegovim rečima, cilj je jasan: pobeda, bilo vojna ili diplomatska, uz praćenje metodičnog „rasparčavanja“ neprijatelja, što implicira da će Ukrajina biti podeljena po prirodnim linijama – na zapadu bi bili „anti-Rusi“, dok bi na jugu i istoku dominirali Rusi.
Kada je reč o američkom predsedniku Donaldu Trampu, Surkov je izjavio da Amerika „prolazi kroz sopstvenu perestrojku“, što sugeriše da vidi sličnosti između trenutne situacije u Sjedinjenim Američkim Državama i događaja koji su prethodili raspadu Sovjetskog Saveza. Njegovo gledište na globalne odnose i saradnju između velikih sila, kao što su SAD, Evropa i Rusija, naglašava potrebu za razumevanjem i saradnjom, čak i po cenu sukoba i tragedije.
Surkov je takođe govorio o svom konceptu „Globalnog Severa“, koji se odnosi na opstanak „velike nordijske civilizacije“, u koju su uključene ruska, evropska i američka kultura. Ovaj koncept implicira da bi tri strane mogle postići visok stepen međusobnog razumevanja, što bi moglo pomoći u prevazilaženju trenutnih tenzija i sukoba.
Ove izjave dolaze u trenutku kada je situacija u Ukrajini i dalje napeta, a međunarodni odnosi su obeleženi nesigurnošću. Surkovovo viđenje sveta i budućnosti Ukrajine odražava duboke tenzije i antagonizme koji postoje između Rusije i Zapada. Njegova retorika deluje kao potvrda da se Rusija neće povući bez obzira na međunarodne pritiske, te da će, prema njegovim rečima, nastaviti da širi svoj uticaj.
U svetlu ovih izjava, analitičari se pitaju kakve će posledice imati na dalji razvoj sukoba u Ukrajini i na odnose Rusije sa zapadnim zemljama. Mnogi veruju da će ovakva retorika samo produbiti postojeće razlike i stvoriti dodatne izazove u pronalaženju diplomatskog rešenja za krizu. Surkovova izjava je takođe podsetnik na to da su ambicije Rusije prema nekadašnjim sovjetskim teritorijama i dalje snažne, i da se ne može očekivati da će se Moskva lako povući iz svojih strateških ciljeva.
Ova situacija ostavlja otvorenim pitanje kako će se međunarodna zajednica postaviti prema ovim novim izazovima i kakve će odgovore pružiti na sve veću pretnju koju predstavlja ruska ekspanzionistička politika.
