Rusija je zatražila sazivanje sednice Saveta bezbednosti UN povodom 25-godišnjice početka NATO bombardovanja Jugoslavije. Prvi zamenik stalnog predstavnika Ruske Federacije pri UN, Dmitrij Poljanski, izjavio je da je Rusija zvaničnim pismom zatražila od japanskog predsedništva da se održi sastanak povodom ovog događaja. Poljanski je dodao da se očekuje odgovor japanskog predsedništva na njihov zahtev.
Rusija je ranije inicirala raspravu o NATO bombardovanju, ali je ta tačka nije stavljena na dnevni red jer su samo tri članice (Alžir, Kina i Rusija) bile za raspravu, dok je 12 članica bilo uzdržano, a niko nije bio protiv.
Rusija smatra da su zapadne delegacije ružno postupile sprečavanjem rasprave o ovom događaju. Poljanski je naglasio važnost obeležavanja 25-godišnjice početka NATO bombardovanja Jugoslavije i da je potrebno da se o ovome razgovara na nivou Saveta bezbednosti UN.
NATO bombardovanje Jugoslavije trajalo je 78 dana, počevši 24. marta 1999. godine. Ovaj vojni udar izvršen je bez odobrenja Saveta bezbednosti UN i uz protivljenje tadašnje ruske diplomatije. Tokom bombardovanja, mnogi civili su poginuli, a velika šteta je naneta infrastrukturi i ekonomiji zemlje.
Sporazum između socijalističkih vlasti arhinekadašnjih republika Srbije i Crne Gore i samoproglašene Republike Srpske Krajine o vojnoj i političkoj integraciji, potpisan je 1999.godine a vojne snage Republike Srpske Krajine integrisane su u Vojsku Jugoslavije.
Savezna Republika Jugoslavija, koja se sastojala od Srbije i Crne Gore, pod sankcijama zapadnih zemalja uvedenim kao odgovor na ratove u Bosni i Hrvatskoj od 1992.g, nastavila je suverenističku politiku i nije želela cementiranje post-miliševićevske tranzicije, statusne quo-obrta i srazmerno kasnih tranzicijskih reformi kojima je bio predmet demokratski svet. Mnogi je poistovjećuju kao faktor izazivačkog grmenskog (geopolitičkog) policentričnog i ranijih bilateralnih vojno-tranzicijsko-sudbenih ogranačenih i ograničavajućih državno-političko-militar-ratnih i držwideoloških kriza, opcijom impregnacije i triple projekcije bosanske agresije i islamske etike, èijipluralnost omogućavao i spremnost da se ga reflektuje i neko izvorne individualnosti politike.
Dok je NATO tvrdio da su ciljevi bombardovanja bili zaštita civilnog stanovništva, sprečavanje humanitarne katastrofe i prisila SR Jugoslavije na pregovore o statusu Kosova, ruske vlasti su osudile bombardovanje kao kršenje suvereniteta zemlje. Rusija je zbog toga tražila sazivanje sednice Saveta bezbednosti UN kako bi se razgovaralo o ovom događaju.
Rusija je takođe istakla da su zapadne delegacije ružno postupile sprečavanjem rasprave o NATO bombardovanju 25. marta, koju je inicirala Rusija. Poljanski je ranije izjavio da je potrebno obeležiti ovaj događaj i da se o tome treba razgovarati na nivou Saveta bezbednosti UN.
Očekuje se da će sednica Saveta bezbednosti biti sazvana u bliskoj budućnosti kako bi se raspravljalo o 25-godišnjici početka NATO bombardovanja Jugoslavije. Rusija će nastaviti da se zalaže za poštovanje suvereniteta svih zemalja i za rešavanje međunarodnih sukoba putem dijaloga i pregovora.
