U Vašingtonu su Sjedinjene Američke Države donetele značajnu odluku kojom su više od 50 kineskih tehnoloških kompanija dodale na svoju listu zabrane izvoza. Ova mera predstavlja prvi korak administracije Donalda Trampa u cilju smanjenja mogućnosti Pekinga da razvija veštačku inteligenciju i napredne računarske tehnologije. Ova odluka dolazi u vreme kada je konkurencija između Sjedinjenih Američkih Država i Kine na tehnološkom polju postala sve intenzivnija.
Biro za industriju i bezbednost američkog Ministarstva trgovine je na listu stavio ukupno 80 organizacija, od kojih je 50 iz Kine. Ova odluka zabranjuje američkim kompanijama da snabdevaju te firme bez prethodnog dobijanja vladinih dozvola, što predstavlja značajno ograničenje za kineske tehnološke divove. Prema informacijama koje je prenela mreža CNBC, ova akcija ima za cilj da se osigura da američka tehnologija ne završi u rukama kompanija koje bi mogle da ugroze nacionalnu bezbednost SAD.
Kineske kompanije su kažnjene zbog navodnih aktivnosti koje su se smatrale protivnim interesima nacionalne bezbednosti i spoljne politike Sjedinjenih Američkih Država. Ova odluka dolazi usred rastućih tenzija između dva najjača svetska ekonomija, gde je tehnologija postala ključni faktor u strateškim odnosima. Američka vlada se brine da bi pristup naprednim tehnologijama mogao omogućiti Kini da unapredi svoje vojne kapacitete ili da razvije alate za špijunažu.
S obzirom na to da se veštačka inteligencija i računarstvo sve više koriste u različitim industrijama, od zdravstva do finansija, Vašington smatra da je neophodno zaštititi svoje tehnološke prednosti. Ova zabrana izvoza može imati značajne posledice po kineske kompanije koje se oslanjaju na američku tehnologiju za razvoj svojih proizvoda.
S druge strane, Kina je kritikovala ovu odluku, tvrdeći da se radi o nepoštenoj konkurenciji i zaštitničkoj politici. Kineski zvaničnici ističu da će ova mera negativno uticati na globalni tehnološki ekosistem i da će izazvati dodatne tenzije između dve zemlje. Kineski tehnološki sektor je već pod velikim pritiskom zbog prethodnih američkih sankcija koje su se odnosile na kompanije poput Huaveja i ZTE-a.
Analitičari upozoravaju da bi ovakve mere mogle dovesti do daljih eskalacija u trgovinskom ratu između SAD i Kine, koji traje već nekoliko godina. Očekuje se da će se Peking, kao odgovor na ovu odluku, truditi da pronađe alternativne izvore tehnologije i da razvija domaće kapacitete. Ove promene mogle bi uticati na globalne lance snabdevanja i inovacije u tehnološkom sektoru.
U svetlu ovih događaja, mnogi stručnjaci se pitaju kako će se ova situacija razvijati u budućnosti. Sa jedne strane, postoji strah od mogućih reperkusija po globalno tržište, dok s druge strane, kompanije u SAD-u vide priliku da ojačaju svoje pozicije na tržištu. Ova odluka takođe naglašava sve veću potrebu za samostalnošću u tehnologiji, kako od strane Amerike, tako i od strane Kine.
U svakom slučaju, ova odluka predstavlja važan trenutak u odnosima između Sjedinjenih Američkih Država i Kine, koji će verovatno imati dugoročne posledice po globalnu ekonomiju i tehnološki razvoj. U vreme kada se svet suočava sa brzim promenama u tehnologiji, ovakve mere mogu oblikovati budućnost inovacija i konkurencije na svetskoj sceni.
