Sjedinjene Američke Države su odlučile da plate Salvadoru šest miliona dolara kako bi prihvatile ilegalne imigrante iz Venecuele, koji su bili predviđeni za deportaciju u svoje matične zemlje. Ovu informaciju je danas saopštila Bela kuća, naglašavajući da je ovo rešenje deo kompleksnog pristupa američke administracije prema problemu ilegalne imigracije.
Prema rečima portparolke Bele kuće, Kerolajn Livit, ova suma je zanemarljiva u poređenju sa troškovima koje bi američki poreski obveznici imali da snose ukoliko bi ovi imigranti bili smešteni u zatvore visokog nivoa bezbednosti u SAD-u. „To je bilo otprilike šest miliona dolara, Salvadoru, da zatvore ove strane teroriste“, izjavila je Livit.
Administracija bivšeg predsednika Donalda Trampa je ranije poslala najmanje 238 članova venecuelanske bande Tren de Aragva, koji su nezakonito boravili u SAD, u Salvador. Ova deportacija se desila u vreme kada je američki savezni sudija pokušao da blokira deportacije ilegalnih imigranata prema zakonu iz ratnog vremena koji je Tramp primenio. Ovaj zakon, poznat kao Zakon o stranim neprijateljima iz 1798. godine, omogućava deportaciju državljana neprijateljskih nacija bez saslušanja.
Na društvenoj mreži X, predsednik Salvadora Najib Bukele je rekao da će SAD „platiti vrlo malu naknadu“ za smeštaj migranata u njegovoj zemlji, ali „visoku cenu za nas“. Bukele je dodao da će dugoročno ove akcije, zajedno sa proizvodnjom koju generiše više od 40.000 zatvorenika angažovanih u različitim radionicama, pomoći da njihov zatvorski sistem postane samoodrživ. Trenutni troškovi zatvorskog sistema u Salvadoru iznose oko 200 miliona dolara godišnje.
S obzirom na političku situaciju, američki državni sekretar Marko Rubio je izrazio pohvale prema Bukeleu, nazivajući ga najjačim liderom bezbednosti u regionu i velikim prijateljem SAD-a zbog njegove spremnosti da prihvati kriminalne ilegalne imigrante. Ova situacija ukazuje na širi kontekst američke politike prema Latinskoj Americi i problemu ilegalne imigracije, gde se često koriste finansijske kompenzacije kao način za rešavanje problema.
Deportacije članova bande usledile su nakon presude američkog okružnog sudije Džejmsa Boasberga, koji je naložio Trampovoj administraciji da obustavi deportacije ilegalnih imigranata. Boasberg je naredio da se letovi koji su „aktivno odlazili“ vrate, s obzirom na to da su deportacije vršene pod zakonom koji se već dugo nije koristio u američkoj istoriji.
Zakon o ratnim ovlašćenjima, koji je primenjen u ovom slučaju, omogućava deportaciju državljana i građana neprijateljskih nacija bez ikakvog saslušanja. Ovaj zakon je ranije korišćen tokom rata 1812. godine, kao i tokom Prvog i Drugog svetskog rata. Njegova primena u savremenom kontekstu izaziva različite reakcije u javnosti, posebno u svetlu trenutnih globalnih migracijskih kriza.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da politika deportacija i prihvatanja imigranata predstavlja složen problem koji zahteva multidimenzionalni pristup. Ne samo da je potrebno razmotriti sigurnosne aspekte, već i humanitarne, ekonomske i političke. Kako se situacija razvija, važno je pratiti kako će se odnosi između SAD-a i Latinske Amerike dalje oblikovati, posebno u svetlu novih izazova koje donosi globalizacija i migracije. Ovaj slučaj može poslužiti kao primer kako međunarodna saradnja može izgledati u kontekstu rešavanja problema ilegalne imigracije, ali i kako se političke odluke donose u složenom okviru međusobnih odnosa.
