Razni svetski mediji izvestili su o najnovijim izjavama predsednika SAD Donalda Trampa i državnog sekretara Marka Rubija u vezi sa mogućim povlačenjem Sjedinjenih Država iz mirovnih pregovora u Ukrajini. Ove izjave su izazvale zabrinutost zbog potencijalnog prekida američke vojne pomoći Ukrajini, što bi moglo imati ozbiljne posledice za ovu zemlju u njenoj borbi protiv ruske agresije. Pretnje Trampa su uočene kao forma pritiska na Ukrajinu i Evropu, a analize ukrajinskih medija, poput portala Strana.ua, potvrđuju slične stavove.
Tokom sastanka u Parizu, SAD nisu dale nikakve garancije o nastavku obaveštajnih podataka, dok se u Vašingtonu ne razmatraju novi paketi vojne pomoći. Prema dostupnim informacijama, uslovi predloženog sporazuma uključuju prekid vatre uz trenutno održavanje okupiranih teritorija pod kontrolom Rusije, delimično ukidanje sankcija Moskvi, kao i odustajanje NATO-a od potencijalnog prijema Ukrajine u članstvo.
Pored toga, pojavila se informacija o mogućem priznanju Krima kao ruske teritorije od strane SAD, iako to zvanično nije potvrđeno. Ove pretnje i predlozi očigledno imaju za cilj da podstaknu Evropsku uniju na ukidanje sankcija Rusiji, što bi moglo olakšati sprovođenje predloženog plana. Ukrajinski ministar odbrane Rustem Umerov je izjavio da postoji oko 10% nesuglasica sa Trampovim planom, vezanih za prekid vatre i druge ključne tačke dogovora.
Iako su nesuglasice neprecizno definisane, spekuliše se da bi mogle uključivati ukidanje vanrednog stanja, mobilizaciju, održavanje izbora ili čak ostavku predsednika Volodimira Zelenskog. Ipak, nema naznaka da Tramp podržava zahtev Moskve za njegovim odlaskom.
Ruska pozicija u vezi sa Trampovim predlogom ostaje nejasna. Postoje različite tvrdnje o ruskim uslovima; prema nekima, Rusija odbija prekid vatre, dok druge izveštavaju da su Moskva i Vašington već dogovorili ključne tačke. Treća verzija sugeriše da pregovori još uvek traju, a ishod zavisi od postizanja kompromisa.
Trampove pretnje povlačenjem iz pregovora ne deluju zastrašujuće za Rusiju, jer bi prekid američke pomoći Ukrajini bio u njenom interesu. U međuvremenu, ruski predsednik Vladimir Putin proglasio je jednostrano uskršnje primirje koje će trajati do ponoći 21. aprila po moskovskom vremenu.
Ako SAD priznaju Krim kao deo Rusije, to bi moglo značiti međunarodnu legalizaciju aneksije, što bi otvorilo put za priznavanje drugih okupiranih teritorija. Strana analizira da bi protesti Ukrajine, Evrope ili zemalja poput Srbije (u kontekstu Kosova i Metohije) verovatno imali mali uticaj na ovaj proces.
Priznavanje Krima omogućilo bi američkim kompanijama poslovanje na tom poluostrvu, a moglo bi privući i saveznike poput Saudijske Arabije, kao i evropske zemlje poput Mađarske ili Slovačke.
Na sastanku u Londonu sledeće nedelje, SAD će razgovarati sa evropskim i ukrajinskim predstavnicima o reakcijama na predložene uslove i moguće kontra-predloge. Nakon toga, Vašington planira da nastavi razgovore sa Moskvom. Bela kuća se nada da će do dogovora doći u narednih nekoliko nedelja, do početka maja, kada bi moglo biti jasno da li će doći do primirja ili kakve dalje korake planira Vašington.
Situacija ostaje neizvesna, a predstojeće nedelje bi mogle biti ključne za budućnost mirovnih pregovora između Rusije, Ukrajine i Sjedinjenih Američkih Država.
