Na današnji dan 1946. godine, uhapšen je srpski junak Dragoljub Draža Mihailović, bivši načelnik Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u otadžbini. Ovaj značajan događaj podsetio je gradonačelnik Beograda, Aleksandar Šapić, koji je istakao važnost ovog trenutka u srpskoj istoriji. Prema njegovim rečima, hapšenje se odigralo u noći između 12. i 13. marta 1946. godine, u selu Dobrunska Rijeka, u okolini Višegrada, a operaciju su izveli pripadnici OZNE.
Gradonačelnik Šapić je naglasio da je prošle godine podneo inicijativu za podizanje spomenika generalu Mihailoviću u Beogradu. On je predložio dve lokacije: prva u parku „Terazijska terasa“, a druga u Parku prijateljstva na Novom Beogradu. Međutim, istakao je da je sledeći korak dobijanje saglasnosti Ministarstva kulture, koju čekaju već mesecima. Bez te saglasnosti, predlog ne može biti formalno upućen odbornicima Skupštine Grada Beograda na odlučivanje.
Šapić se zapitao da li Srbija ima snage i odlučnosti za ovaj važan istorijski poduhvat. „Ja zaista ne znam“, rekao je gradonačelnik, naglašavajući da je do sada učinio sve što je u njegovoj moći kako bi se ovaj spomenik postavio. On je takođe istakao da se suočava sa velikim pritiscima i napadima sa svih strana političkog spektra, kako od strane vlasti, tako i od opozicije.
Gradonačelnik je dodao da se ne boji pritisaka i da neće odustati od svog stava o ovom pitanju. „Dokle god budem u prilici da se borim za istinu i poništavanje prekrajane istorije, kojom je naš narod trovan decenijama, to ću i činiti, bez obzira na posledice“, istakao je Šapić. On je kritizovao potomke nekadašnjih boljševika i komunista, koji i danas imaju značajan uticaj na srpsko društvo.
Šapićeva izjava o potrebi postavljanja spomenika generalu Mihailoviću dolazi u trenutku kada se u Srbiji vode žestoke polemike oko njegovog mesta u istoriji. Mihailović, koji je bio vođa jugoslovenskih partizana tokom Drugog svetskog rata, postao je kontroverzna figura. Dok neki ga vide kao heroja i borca za slobodu, drugi ga smatraju kolaboracionistom i odgovornim za zločine.
Pitanje postavljanja spomenika Mihailoviću izaziva različite reakcije među građanima. Dok jedni pozdravljaju ovu inicijativu kao priznanje njegovim doprinosima, drugi je vide kao pokušaj rehabilitacije kontroverznih likova iz prošlosti. U tom smislu, gradonačelnik Šapić se suočava sa izazovima i otporom, ali ostaje dosledan svojoj nameri.
Pored toga, pitanje spomenika Mihailoviću otvara širu diskusiju o tome kako se Srbija suočava sa svojom prošlošću i kako interpretira istorijske ličnosti. Da li će Srbija biti u stanju da prepozna značaj Mihailovića i njegov doprinos, ili će nastaviti da se bori sa nasleđem koje je obeležio sukob između različitih ideoloških struja? Ovo su pitanja koja će verovatno ostati otvorena u budućnosti.
Gradonačelnik je zaključio da će nastaviti da se bori za istinu i istorijsku pravdu, bez obzira na prepreke koje mu se nađu na putu. Njegov stav o podizanju spomenika Mihailoviću predstavlja ne samo lični cilj, već i širi poziv na preispitivanje i razumevanje kompleksne istorije Srbije. Ova tema će sigurno biti predmet rasprava u narednim mesecima, a možda i godina.
