Od poslednjeg ponedeljka u martu, srpsko školstvo se polako vraća u normalu, nakon perioda izazvanih raznim preprekama. Predsednica Narodne skupštine, Ana Brnabić, istakla je da je samo jedna osnovna škola u Srbiji još uvek u potpunoj blokadi, što ukazuje na značajan napredak u oporavku obrazovnog sistema. Iako se nastava u većini škola odvija, mnoge institucije su primorane da drže skraćene časove, što dodatno komplikuje situaciju.
U Beogradu je stigao novi dopis iz Ministarstva prosvete, koji je upućen školskim upravama. U njemu se traži da se ispita odgovornost nastavnika koji ne drže nastavu, kao i da se istraže razlozi zbog kojih učenici ne dolaze u školu. Ova odluka je izazvala zabrinutost među prosvetnim radnicima, jer se očekuje da će se prema njima i učenicima koji ne pohađaju nastavu preduzeti određene mere, što je shvaćeno kao opomena.
Škole su obavestile zaposlene o ovom dopisu, što je dovelo do povećane tenzije među nastavnicima. Iako su neki nastavili sa radom, drugi su se povukli zbog različitih razloga, uključujući podršku roditelja koji savetuju decu da ne idu u školu. Ova situacija dodatno otežava vraćanje u punu normalnost, jer se nastava ne odvija kako bi trebala.
Iako su se u nekim školama časovi počeli normalizovati, nadoknade časova će biti neizbežne. Školska godina bi mogla biti produžena za određeni broj učenika kako bi se nadoknadili propušteni sadržaji. Direktorka Devete beogradske gimnazije, Tatjana Šuković, naglasila je da je nastava za učenike koji žele da prisustvuju organizovana prema prilagođenom rasporedu, što ukazuje na potrebu za fleksibilnošću u trenutnim okolnostima.
Šuković je istakla da postoji raznolika situacija među roditeljima: neki podržavaju decu da ne idu u školu, dok drugi žele da njihova deca redovno pohađaju nastavu. To stvara dodatne izazove za škole koje pokušavaju da uspostave red i organizaciju. U nekim slučajevima, učenici koji dolaze u školu ne aktivno učestvuju u nastavi, već je bojkotuju. Profesori koji su u obustavi pokušavaju da održe radionice kako bi se angažovali sa tim učenicima.
Na kraju, direktorka Šuković je upozorila da bez produžetka školske godine neće biti moguće nadoknaditi propuštene časove. U martu, kada se očekuje da se situacija dodatno zakomplikuje, biće neophodno razmotriti različite opcije kako bi se obezbedilo da učenici dobiju kvalitetno obrazovanje. Ova situacija ukazuje na potrebu za hitnim rešenjima i fleksibilnim pristupom kako bi se osiguralo da svi učenici imaju jednake šanse za učenje i napredovanje.
Sve u svemu, izazovi sa kojima se srpsko školstvo suočava su značajni, ali se čini da je put ka normalizaciji postavljen. S obzirom na sve prepreke, važno je da svi učesnici u obrazovnom procesu – od nastavnika do roditelja i učenika – zajednički rade na pronalaženju rešenja kako bi se obezbedila stabilnost i kontinuitet obrazovanja. U narednim nedeljama i mesecima, očekuje se da će se situacija dodatno razvijati, a nadležni će morati pažljivo pratiti sve promene kako bi se prilagodili novim okolnostima.
