Arheolozi su dugo verovali da su egipatske grobnice u piramidama bile namenjene isključivo eliti. Međutim, nova istraživanja sugerišu da su i siromašni fizički radnici mogli biti sahranjeni u tim monumentalnim strukturama. Ova otkrića, objavljena u časopisu „Journal Of Anthropological Anthropology“, mogu značajno promeniti naše razumevanje ovih drevnih mauzoleja.
Sara Šrader, profesorka arheologije na Univerzitetu u Lajdenu, izjavila je da se dugo smatralo da su piramide rezervisane samo za bogate. Njen tim je radio više od jedne decenije na lokalitetu Tombos u Južnom Sudanu, gde su otkrivene najmanje pet piramida. U tim grobnicama su pronađeni ljudski ostaci zajedno sa grnčarijom, što ukazuje na to da su i radnici mogli imati mesto u ovim velikim građevinama.
Region u kojem se nalazi Tombos bio je pod egipatskom kontrolom pre 3.500 godina, kada je civilizacija bila na vrhuncu. U to vreme, aristokratija je počela da se udaljava od piramida kao postmortem četvrti, iako su ih egipatski plemići i dalje cenili. Šrader i njen tim su analizirali ostanke na svakoj piramidi, fokusirajući se na oznake na kostima gde su nekada bili pričvršćeni mišići, tetive i ligamenti. Ova analiza je omogućila istraživačima da procene nivo fizičke aktivnosti pojedinaca tokom njihovog života.
Tim je otkrio da neki od pronađenih posmrtnih ostataka pripadaju ljudima koji su tokom života imali vrlo malo fizičke aktivnosti, dok su drugi bili veoma aktivni. Ova raznolikost u nivou fizičke aktivnosti dovela je do novog zaključka: piramidalne grobnice, koje su se nekada smatrale isključivo mestima počivališta elite, možda su uključivale i radnike sa niskim statusom.
Istraživači su radili pod pretpostavkom da su pojedinci sa niskom fizičkom aktivnošću mogli živeti u luksuzu, dok su oni sa oznakama istrošenosti imali težak radni život. Ipak, neki stručnjaci su izneli alternativne teorije. Britanski egiptolog Ejdan Dodson je sugerisao da su visokoaktivni pojedinci mogli biti plemići koji su vežbali da zadrže vitalnost, ali Šrader smatra ovo objašnjenje sumnjivim, uzimajući u obzir dokaze sa drugih arheoloških lokaliteta koji ukazuju na različite aktivnosti elite i ne-elite.
Ova otkrića imaju potencijal da preoblikuju naše razumevanje društvene strukture drevnog Egipta. Do sada su se naučnici fokusirali na to da je piramida mesto isključivo bogatih, ali nova istraživanja sugerišu da su i radnici, koji su možda gradili te monumentalne strukture, mogli imati mesto među njima. To otvara nova pitanja o tome kako je društvo u starom Egiptu funkcionisalo i kako su se različite klase međusobno povezivale.
Osim toga, istraživanje fizičke aktivnosti ovih pojedinaca može pružiti uvid u svakodnevni život i radne uslove u drevnom Egiptu. Na primer, analize kostiju mogu pomoći u razumevanju zdravstvenih problema koji su se mogli javiti kod radnika zbog teškog fizičkog rada. Takođe, može se istražiti kako su ti radnici bili nagrađeni ili kažnjeni za svoj rad, i kakvu su ulogu igrali u izgradnji piramida.
U svetlu ovih novih saznanja, piramide više nisu samo simboli bogatstva i moći, već i mesta gde su se susretale različite društvene klase, uključujući i one koji su možda bili zaboravljeni u istorijskim narativima. Ova istraživanja pozivaju na ponovno razmatranje naših pretpostavki o prošlosti i podstiču dublje razumevanje kompleksnosti društvenih struktura drevnog Egipta.
