Jedanaestogodišnji Dan Ognjena Bojkovića započinje svaki dan previjanjem rana. Ovaj dečak, koji boluje od bulozne epidermolize, poznat je kao „dečak leptir“ jer je rođen bez kože na nogama. Njegova jedina šansa za ozdravljenje je lek koji dolazi iz Amerike.
Ipak, Ognjen se svakog dana suočava sa bolovima koji su nezamislivi za većinu ljudi, ali u njegovom okruženju ima mnogo humanih ljudi spremnih da mu pomognu. Slavko Radojčić, Mark Kiting i Aleksandar Prešern krenuli su na biciklističko putovanje od Vračara do Hilandara kako bi prikupili novac za Ognjenov lek iz Amerike. Već sedmog dana putovanja, stigli su u Grčku nakon prelaska više od 100 kilometara dnevno.
Tokom svog putovanja, trojac se susreo sa vremenskim nepogodama, puknutom gumom na biciklu i drugim preprekama, ali nisu odustali od svoje misije. Putem su redovno obaveštavali svoje pratioce o tome kako proteklo putovanje i koga su sreli.
Ognjen opisuje svoj dan koji obuhvata odlazak u školu, pisanje domaćih zadataka, igru fudbala i video igre. On ističe da je fudbal zavoleo zbog svog oca koji navija za Crvenu Zvezdu. Međutim, svako trčanje za njega predstavlja rizik jer može doći do povreda koje je njemu teže da zaraste nego drugima.
Majka Ognjena, Svetlana, objašnjava da su infekcije ozbiljan problem za Ognjena zbog njegove bolesti i otvorenih rana koje lako mogu postati inficirane. Zbog toga, Ognjen retko posećuje druge ljude i obazrivo bira sa kim će se družiti.
Ipak, uprkos svim izazovima, Ognjen ne odustaje od svojih skromnih želja i optimistično gleda u budućnost. Njegova porodica, prijatelji i humani ljudi poput Slavka, Marka i Aleksandra, pružaju mu podršku i nadu da će se njegovo stanje poboljšati. Ognjenov put ka ozdravljenju možda je težak, ali njegova hrabrost i pozitivan stav inspirišu sve oko sebe da se bore sa njim.
