Slika kupljena na garažnoj rasprodaji u Minesoti, za koju se ispostavilo da je ranije nepoznati portret Vinsenta Van Goga, izazvala je veliku pažnju nakon što je prošla kroz detaljnu analizu stručnjaka. Prema izveštaju CNN-a, ovo delo je naslikao holandski umetnik tokom svog boravka u psihijatrijskoj bolnici na jugu Francuske 1889. godine. Analizu je sproveo LMI Group International, kompanija specijalizovana za istraživanje umetnosti, koja je proučila tkanje platna, boje i druge karakteristike kako bi potvrdila autentičnost slike.
Slika, dimenzija 45,7×41,9 centimetara, s natpisom „Elimar“ u donjem desnom uglu, kupljena je 2016. godine od strane kolekcionara antikviteta. Nakon četiri godine procene, stručnjaci su je identifikovali kao Van Gogovu. U pitanju je portret ribara sa belom bradom koji puši lulu dok popravlja svoju mrežu, urađen tehnikom ulje na platnu. Ovaj rad je zasnovan na delu danskog umetnika Majkla Ančera, a predstavlja jednu od mnogih Van Gogovih „obrada“ umetničkih dela drugih autora.
Tokom istraživanja, istraživači su pronašli i ljudsku kosu u platnu, koja je poslata na analizu. Iako je utvrđeno da potiče od muškarca, pokušaji da se DNK uporedi sa Van Gogovim potomcima nisu bili uspešni zbog degradiranog stanja uzorka. Lorens M. Šindel, predsednik i glavni izvršni direktor LMI grupe, istakao je važnost integracije naučnih metoda sa tradicionalnim alatima za autentifikaciju umetničkih dela.
Iako je izvršena iscrpna analiza, Van Gogov muzej u Amsterdamu još uvek nije pripisao ovu sliku umetniku. Prethodni vlasnik je 2018. godine pokušao da dobije potvrdu o autorstvu, ali muzej je to odbio. Međutim, LMI je uveren da je slika originalna, naglašavajući da otkriće nepoznate Van Gogove slike ne bi trebalo da bude iznenađenje. Poznato je da je Van Gog tokom svog života izgubio mnoga dela, poklanjao radove prijateljima i nije bio posebno obazriv prema svojim radovima, često ih smatrajući studijama.
Ova slika se opisuje kao „emocionalno bogato, duboko lično delo“ koje je nastalo u poslednjem i najburžijem poglavlju Van Gogovog života. Tokom svoje karijere, ovaj holandski majstor naslikao je oko 900 slika, a smatra se da je patio od kombinacije bipolarnog i graničnog poremećaja ličnosti, iako nikada nisu postavljene zvanične dijagnoze.
Istraživači sa Univerzitetskog medicinskog centra Groningen u Holandiji veruju da je Van Gog doživeo dve kratke psihotične epizode, koje su se mogle javiti kao posledica delirijuma izazvanog odvikavanjem od alkohola, nakon što je sebi odsekao uvo britvom 1888. godine. Nažalost, Van Gog je preminuo 1890. godine u 37. godini, izvršivši samoubistvo.
Ovo otkriće ne samo da dodaje novu dimenziju Van Gogovom opusu, već i podseća na kompleksnost njegovog života i umetnosti. U savremenom svetu, gde se umetnost često vrednuje prema njenoj tržišnoj ceni, otkriće slike koja nije bila prepoznata kao Van Gogovo delo može izazvati nova istraživanja i diskusije o njegovom radu i nasleđu. Umetnost i dalje često skriva svoja tajna, a ovakva otkrića podstiču ne samo kolekcionare, već i ljubitelje umetnosti da preispitaju svoje razumevanje i percepciju velikih umetnika kao što je Van Gog.
