Apelacioni sud u Kragujevcu donio je presudu kojom oslobađa vozača autobusa „Pejić turs“, E.Š., krivice za izazivanje teške saobraćajne nesreće koja se dogodila 11. maja 2019. godine u Mojsinju. U nesreći su nastradali Aleksandar Milošević i njegova majka Milica, a prema optužnici, vozač autobusa je navodno vozio brzinom većom od dozvoljene i preticao preko pune linije. Ova odluka suda dolazi nakon skoro šest godina pravnog postupka koji je bio obeležen brojnim kontroverzama.
Prema izveštajima, nesreća se dogodila kada je Aleksandar Milošević, vozač „mercedesa“, skrenuo u svoju ulicu, dok je E.Š. preticao minibus i udario u „mercedes“. Milica Milošević poginula je na mestu nesreće, a njen sin je podlegao povredama na putu ka bolnici. Oslobađajuća presuda doneta je 20. februara 2024. godine, a presudu je pratila žalba javnog tužioca.
Ovaj slučaj je od samog početka bio obeležen sumnjama i kritikama. U žalbi tužioca navodi se da je sud u Čačku prekršio naređenje Apelacionog suda da se izvrši rekonstrukcija nesreće, što je ključni faktor za utvrđivanje odgovornosti. Takođe, postoji i sumnja da je tahograf autobusa uništen, što je dodatno otežalo dokazivanje krivice.
Apelacioni sud je u svojim presudama naglasio da nije bilo pouzdanih dokaza koji bi potvrdili da je vozač autobusa vozio brzinom koja bi mogla biti uzrok nesreće. Prema rečima suda, brzina je bila nedozvoljena, ali nije utvrđeno da je bila uzrok sudara. Sud je ukazao na to da tokom postupka nije adekvatno utvrđena dozvoljena brzina kretanja, kao ni prisutnost saobraćajnih znakova koji bi ukazivali na ograničenje brzine.
U presudi se navodi da je tužilaštvo propustilo da dokaže da je vozač autobusa u trenutku nesreće bio u fazi preticanja, kao i da je „mercedes“ bio u desnoj traci. Sudija je istakao da su točkovi „mercedesa“ bili ukošeni u desnu stranu, što ukazuje da je vozilo bilo u njegovoj traci, a ne u fazi skretanja kako je to tvrdila tužba.
Osim toga, Apelacioni sud je potvrdio da je veštak, koji je izlazio na mesto nesreće bez odobrenja suda, pružio informacije koje nisu bile utemeljene. Navodi se da je veštak tvrdio da je brzina vožnje autobusa bila 80 km/h, što je sud prihvatio, ali bez adekvatne analize dokaza.
Prema izveštaju, slučaj je izazvao veliko interesovanje javnosti, a porodica Milošević je izrazila nezadovoljstvo presudom. Njihovi advokati su najavili mogućnost podnošenja dodatnih pravnih sredstava kako bi se utvrdila odgovornost vozača autobusa i pravda za žrtve nesreće.
Ovaj slučaj otvara važna pitanja o kvalitetu pravosudnog sistema i njegovoj sposobnosti da adekvatno istraži i sudi u složenim saobraćajnim nesrećama. Takođe, postavlja se pitanje o pravilima vezanim za tehničke provere vozila nakon nesreće i o tome kako se dokazi prikupljaju i čuvaju tokom istrage.
U svetlu ovih događaja, apeluje se na nadležne organe da preispitaju procedure i pravila kako bi se osiguralo da pravda bude zadovoljena, posebno u slučajevima koji uključuju gubitak ljudskih života. Očekuje se da će slučaj „Pejić turs“ nastaviti da privlači pažnju medija i javnosti dok se ne utvrdi konačna istina o nesreći koja je uzrokovala tragediju za porodicu Milošević.
