Hrvatska vlada je na telefonskoj sednici donela Odluku o umanjenju plata i dodataka na platu zaposlenima u osnovnom i srednjem obrazovanju, kao i u nauci i visokom obrazovanju, tokom najavljenog štrajka koji će se održati sutra. U saopštenju se navodi da je štrajk „neopravdan“ i da se ne može smatrati legitimnim zahtevom radnika u obrazovanju, s obzirom na to da su od 2016. godine plate zaposlenih u ovom sektoru porasle između 80 i 100 procenata.
Vlada je istakla da je obrazovanje jedan od ključnih prioriteta njenog programa, te je investirala značajna sredstva u obrazovnu infrastrukturu, koja iznose 2,7 milijardi evra. Prema rečima vlade, ovi napori su rezultirali rasta osnovice od 48 procenata, kao i rasta koeficijenata i poreskih rasterećenja za zaposlene u obrazovanju.
S druge strane, predstavnici nezavisnih sindikata zaposlenih u srednjim školama, naučnicima i radnicima u visokom obrazovanju, kao i Školskog sindikata Preporod, najavili su jednodnevni štrajk upozorenja. Oni su poručili da se time neće stati i da će nastaviti sa aktivnostima, zahtevajući povećanje osnovice za obračun plata, korekciju koeficijenata zarada i dogovor o sektorskom dodatku.
Sindikalni lideri smatraju da su zahtevi radnika u obrazovanju opravdani, ističući da su uslovi rada i plate nedovoljni s obzirom na obim posla i odgovornosti koje obrazovni radnici imaju. Oni tvrde da je trenutna situacija u obrazovanju alarmantna, te da je potrebna hitna reakcija i dijalog sa vladom kako bi se pronašlo rešenje za postojeće probleme.
S obzirom na to da se štrajk najavljuje u kontekstu povećanih troškova života i inflacije, sindikati podsećaju da je obrazovni sektor jedan od najvažnijih stubova društva, te da se ulaganja u njega ne smeju zanemariti. U tom smislu, oni pozivaju vladu da preispita svoje odluke i da otvori dijalog sa predstavnicima obrazovnih radnika.
Vlada je, međutim, ostala pri stavu da je trenutna situacija u obrazovanju stabilna i da su postignuti značajni napreci u poslednjih nekoliko godina. Oni veruju da bi štrajk mogao da ima negativne posledice po obrazovni sistem i učenike, te su pozvali sindikate da preispitaju svoju odluku o štrajku.
U međuvremenu, podrška štrajku dolazi iz raznih sektora društva, gde su mnogi građani izrazili solidarnost sa obrazovnim radnicima. Na društvenim mrežama se vode rasprave o stanju u obrazovanju, a mnogi smatraju da je štrajk neophodan kako bi se skrenula pažnja na probleme s kojima se suočavaju zaposleni u ovom sektoru.
Osim toga, sindikati su najavili da će, ukoliko se pregovori sa vladom ne pomere sa mrtve tačke, organizovati i šire akcije, koje bi mogle uključivati i generalni štrajk. Ovaj potez bi dodatno mogao da uzdrma već napet odnos između vlade i sindikata, te bi se mogla otvoriti nova poglavlja u borbi za prava radnika u obrazovanju.
U ovom trenutku, situacija ostaje napeta, a sve oči su uprte ka sutrašnjem štrajku, koji će pokazati koliko su zaposleni u obrazovanju spremni da se bore za svoja prava. Vlada će, s druge strane, morati da razmotri svoje stavove i odluke, kako bi se izbegle veće tenzije i potencijalne krize unutar obrazovnog sistema.
