Evropska komisija je usvojila prvih 47 projekata koji imaju za cilj jačanje kapaciteta u vezi sa strateškim kritičnim sirovinama unutar Evropske unije. Ovi projekti obuhvataju 14 ključnih sirovina, uključujući litijum, aluminijum, magnezijum, kobalt, bor i nikl. U ovom trenutku, projekti iz zemalja van EU biće objavljeni naknadno.
Potpredsednik Evropske komisije zadužen za prosperitet i industrijsku strategiju, Stefan Sežurne, izjavio je da je od ukupno 170 primljenih kandidatura, čak 49 došlo iz zemalja izvan EU. On je naglasio da će odabrani projekti biti predstavljeni u narednim nedeljama, ističući da oni neće nestati sa mape.
Sežurne je takođe ukazao na to da je jedan od glavnih ciljeva proizvodnja unutar Evrope i diverzifikacija lanaca snabdevanja. Ova strategija ima za cilj smanjenje zavisnosti EU od određenih sirovina ispod 65 procenata, što je u skladu sa evropskom regulativom. On je najavio da će ove godine biti objavljen drugi poziv za kandidature, koji će pružiti dodatne mogućnosti za projekte koji nisu bili odabrani u prvom krugu, a koji se uklapaju u strategiju.
Ukupna vrednost svih 47 projekata koji su uvršteni u ovu prvu rundu iznosi 22,5 milijardi evra. Ovi projekti će biti koordinisani od strane Evropske komisije, država članica i finansijskih institucija Unije. Posebna pažnja biće posvećena pristupu finansijama i povezivanju dobavljača sa ključnim kupcima, kako bi se obezbedila efikasnost i održivost ovih inicijativa.
Evropska komisija pruža snažnu podršku ovim projektima, predviđajući olakšan i kvalitetniji kontakt uz pojednostavljene procese izdavanja dozvola. Takođe, naglašava se značaj očuvanja ekoloških i društvenih standarda na najvišem nivou tokom celog procesa.
Trenutno, proces izdavanja dozvola može trajati od 5 do 10 godina, ali se očekuje da će za projekte ekstrakcije, proces dobijanja dozvola biti skraćen na najviše 27 meseci. Za projekte prerade, reciklaže i substitucije, predviđeno je da taj proces ne traje duže od 15 meseci.
Ovaj razvoj predstavlja značajan korak ka jačanju evropskih kapaciteta za proizvodnju i snabdevanje kritičnim sirovinama, što je ključno za održivost i konkurentnost evropske industrije. U svetlu globalnih izazova u snabdevanju ovim sirovinama, kao što su geopolitički pritisci i rastuća potražnja, ovakvi projekti mogu pomoći da se obezbedi stabilnost i otpornost evropskog tržišta.
Osim toga, evropski lideri naglašavaju važnost inovacija i istraživanja u ovoj oblasti, kako bi se pronašli novi načini za efikasnu upotrebu i reciklažu sirovina. Ove inicijative će, kako se očekuje, doprineti smanjenju ekološkog otiska i očuvanju prirodnih resursa, što je ključno za postizanje ciljeva održivog razvoja.
U zaključku, usvajanje ovih projekata predstavlja značajan korak ka jačanju strateških kapaciteta Evropske unije u vezi sa kritičnim sirovinama, dok se istovremeno teži smanjenju zavisnosti od spoljnih izvora i unapređenju ekoloških standarda. Očekuje se da će dalji koraci u ovoj oblasti doneti nove prilike za evropsku industriju i doprineti njenoj održivosti i konkurentnosti na globalnom tržištu.
