Smrt sedmogodišnjeg dečaka iz okoline Leskovca izazvala je veliku uznemirenost među građanima i otvorila niz pitanja o ovom tragičnom događaju. Dečak je preminuo u noći između 4. i 5. marta na Klinici za pedijatriju UKC Niš, nakon što su ga lekari u Leskovcu uputili na dalju obradu. Osnovno javno tužilaštvo u Leskovcu odmah je reagovalo i pokrenulo istragu kako bi utvrdilo da li postoje elementi krivičnog dela, dok je obdukcija tela dečaka naložena s ciljem da se razjasni uzrok smrti.
Dva dana nakon tragedije, ministar zdravlja Zlatibor Lončar objavio je da je obdukcija pokazala da je dečak patio od teške upale srčanog mišića, što je dovelo do njegove slabosti. „To ne može da se preživi, to je uzrok. Dešavaju se nekada stvari na koje ne možete da utičete i za koje nemate lek,“ rekao je Lončar. On je dodao da je u toku nadzor kako bi se utvrdilo da li su svi u Opštoj bolnici u Leskovcu i UKC Niš izvršili svoje obaveze ispravno.
S druge strane, iz leskovačkog tužilaštva su izjavili da policijski službenici prikupljaju potrebne informacije u vezi sa slučajem, ali da još uvek nisu upoznati sa rezultatima obdukcije. „Osnovno javno tužilaštvo u Leskovcu primilo je jedan izveštaj Policijske uprave, ali zapisnik o izvršenoj obdukciji još nije dostavljen tužilaštvu,“ navodi se u saopštenju.
Ovaj slučaj postavio je i pitanje kako prepoznati ozbiljno zdravstveno stanje deteta. Pedijatar Saša Milićević naglašava da nije uvek lako uočiti ozbiljnost situacije, jer svako dete reaguje drugačije. „Simptomatologija može da bude potpuno drugačija. Fiziologija, anatomija i procesi u dečijem organizmu su drugačiji, nekada i banalne stvari mogu izgledati atipično,“ objašnjava Milićević.
Kada roditelji treba da reaguju? Prema rečima dr Milićevića, svaki simptom je važan i potrebno je pratiti stanje deteta. „Ako je dete malaksalo, dehidrirano, odbija hranu i povraća, mora se reagovati. Telo deteta je više sastavljeno od vode nego kod odraslih,“ ističe on. Takođe upozorava na važnost unosa tečnosti, posebno kada dete ima dijareju ili povraća.
U vreme kada su virusi sveprisutni, kao što je i bio slučaj tokom pandemije COVID-19, važno je biti oprezan. Milićević naglašava da se simptomi ponekad mogu zamijeniti za alergije ili druge bolesti. Takođe, ističe važnost epidemioloških podataka u proceni stanja deteta, kao što su prisustvo virusa u porodici ili nedavni kontakti sa zaraženim osobama.
Roditelji često nisu sigurni kada treba da potraže pomoć lekara, a Milićević napominje da je to individualno. „Postoji pravilo da se reaguje kada temperatura pređe 38,5 stepeni, ali to zavisi od zdravstvenog stanja deteta,“ objašnjava on. Ukoliko je dete ranije imalo problema, kao što su febrilni napadi, ne treba čekati da temperatura poraste.
Lekari bi trebali da postave pitanja prilikom pregleda kako bi prikupili sve relevantne informacije o stanju deteta. „Važno je da se utvrdi kako dete spava, kako jede i kakva je stolica,“ dodaje Milićević. Dijagnoza se ne postavlja samo na osnovu laboratorijskih rezultata, već i kroz detaljan pregled i razgovor sa roditeljima.
U svetlu ovog tragičnog događaja, važno je da roditelji budu svesni simptoma koji ukazuju na ozbiljno zdravstveno stanje i da se ne ustručavaju da potraže pomoć lekara kada smatraju da je to potrebno. Svako dete reaguje drugačije, a od suštinskog je značaja da se na vreme prepoznaju znaci koji mogu ukazivati na ozbiljne zdravstvene probleme.
