Danas se u Jasenovcu obeležava 80. godišnjica proboja logoraša iz ovog ustaškog koncentracionog logora, događaj koji je duboko urezan u kolektivno pamćenje naroda. Ovaj značajan jubilej privukao je pažnju ne samo zbog svog istorijskog značaja, već i zbog iznenađujućeg susreta između hrvatskog predsednika Zorana Milanovića i premijera Andreja Plenkovića. Njihovo rukovanje i razgovor, nakon dugog perioda političkih tenzija, izazvali su veliki interes medija i javnosti.
Na svečanosti u Jasenovcu, Milanović i Plenković su se pojavili zajedno, što je u poslednje vreme bila retkost. Njihovo rame uz rame kretanje prema Kamenom cvetu, simbolu žrtava, ukazalo je na mogućnost političkog pomirenja i zajedničkog sećanja na tragične događaje iz prošlosti. Ovaj trenutak je bio označen kao simbol jedinstva, a mnogi su ga interpretirali kao pozitivan korak ka smanjenju političkih razlika koje su do sada delile Hrvatsku.
Pored predsednika i premijera, događaju je prisustvovao i predsednik Sabora, Gordan Jandroković. Jandroković je, za razliku od prethodnih susreta gde je često bio „tampon zona“ između dvojice lidera, ovoga puta bio postavljen na desnoj strani Plenkovića. Ova promena u rasporedu i dinamici međusobnih odnosa dodatno je doprinela spekulacijama o mogućim promenama u političkom pejzažu Hrvatske.
Tokom obeležavanja godišnjice, prisutni su odali poštu žrtvama logora, prisetivši se stradanja koje su se dešavala u Jasenovcu tokom Drugog svetskog rata. Ustaški logor Jasenovac postao je sinonim za stradanje i zločine protiv čovečnosti, a sećanje na žrtve ostaje važno za razumevanje savremenih odnosa u društvu. Ove vrste komemoracija služe ne samo kao podsećanje na mračnu prošlost, već i kao poziv na jedinstvo i pomirenje među različitim grupama unutar društva.
Milanović i Plenković su tokom svojeg susreta razmenili nekoliko rečenica, a mediji su spekulisali o tome šta bi ovaj susret mogao značiti za budućnost njihovih odnosa. Mnogi analitičari ističu da bi ovakav korak mogao doprineti stabilizaciji političke situacije u zemlji, koja je u poslednje vreme bila obeležena rivalstvom i neslaganjem između različitih političkih stranaka.
Iako su u prošlosti često bili u sukobu, ovaj trenutak u Jasenovcu može se posmatrati kao znak da je moguće prevazići razlike i raditi zajedno u interesu društva. Takođe, povodom 80. godišnjice, istaknute su i brojne inicijative za očuvanje sećanja na žrtve, kao i obrazovne aktivnosti usmerene ka mladim generacijama kako bi se obezbedilo da se ovakvi događaji nikada ne zaborave.
U svetu koji se suočava s različitim oblicima netolerancije i mržnje, sećanje na Jasenovac i njegove žrtve postaje još važnije. Ovaj događaj ne služi samo kao podsetnik na prošlost, već i kao poziv na akciju za izgradnju tolerantnijeg i pravednijeg društva. Kroz ovakve komemoracije, Hrvatska ima priliku da pokaže svoju posvećenost ljudskim pravima i pomirenju, kao i da stvori uslove za bolju budućnost.
U zaključku, obeležavanje 80. godišnjice proboja logoraša iz Jasenovca predstavlja važan trenutak za Hrvatsku. Susret Milanovića i Plenkovića mogao bi biti signal novog poglavlja u hrvatskoj politici, sa naglaskom na pomirenje i zajedničko suočavanje s prošlošću. U tom smislu, ovaj događaj nije samo sećanje na stradanje, već i nada za bolju budućnost, gde će se težiti razumevanju i jedinstvu među svim građanima.
