Prema najnovijim istraživanjima, Srbija ima značajan solarni potencijal koji može biti iskorišćen putem instalacije fotonaponskih sistema na krovovima stambenih objekata. Dr Iva Batić sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu navodi da bi maksimalno iskorišćenje ovog potencijala moglo doneti skoro sedam gigavata snage, što bi predstavljalo petinu ukupne godišnje proizvodnje električne energije u zemlji.
Ukupna instalisana snaga fotonaponskih sistema na krovovima stambenih objekata u Srbiji iznosi 6,917 gigavata, što bi značajno doprinelo ostvarivanju ciljeva iz Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana (INEKP), koji predviđa instalaciju 18,5 gigavata do 2050. godine. Ovi kapaciteti ne obuhvataju samo panele na stambenim zgradama, već i solarne elektrane na zemljištu i instalacije na krovovima industrijskih i drugih objekata.
U poređenju sa trenutnim kapacitetom od samo 181 megavat, potencijal fotonaponskih sistema na krovovima mogao bi proizvesti skoro 8000 gigavat-časova električne energije godišnje, što bi premašilo petinu trenutne proizvodnje Elektroprivrede Srbije (EPS). Ova procena rezultat je istraživanja sprovedenog u okviru projekta „Promotion of Renewable Energy and Energy Efficiency in Serbia“, koji je realizovan za potrebe Ministarstva rudarstva i energetike.
Srbija poseduje neiskorišćen solarni potencijal koji je veći od mnogih evropskih zemalja. Na osnovu mapa globalnog potencijala solarnog zračenja, prosečna godišnja energija Sunca po kvadratnom metru u Srbiji iznosi od 1.450 kWh/m2 na jugu do 1.250 kWh/m2 na severu. U poređenju, Nemačka ima GHI između 900 kWh/m² i 1.200 kWh/m², što sugeriše da Srbija ima solarni potencijal koji je više od 30% veći od Nemačke, koja je lider u proizvodnji solarne energije u Evropi.
Procene sugerišu da bi za ostvarenje celokupnog solarno-energetskog potencijala u Srbiji bilo potrebno investirati oko 4 milijarde evra. Ovo ulaganje bi omogućilo instalaciju svih fotonaponskih sistema na krovovima stambenih objekata. Troškovi instalacije solarnih sistema su u stalnom padu, a trenutna cena izgradnje se kreće između 500 i 600 evra po kilovatu. Ukupna investicija za instaliranje predviđenih 6,917 megavata mogla bi iznositi između 3,5 i 4,2 milijarde evra.
Razvoj solarnog potencijala na krovovima stambenih zgrada ne samo da bi doprineo povećanju proizvodnje električne energije već bi i značajno smanjio emisije CO2. Očekuje se da bi ostvarenje ovog potencijala moglo smanjiti nacionalne emisije CO2 iz energetskog sektora za 19%. S obzirom na to da stambeni sektor čini oko 45% godišnje potrošnje električne energije u Srbiji, razvoj fotonaponskih kapaciteta na krovovima mogao bi pokriti oko 58% trenutne potrošnje električne energije u domaćinstvima.
Istraživanje solarnog potencijala obuhvatilo je analizu 43 tipologije stambenih objekata, a korisni krovni prostor pogodan za instalaciju fotonaponskih sistema u Srbiji iznosi nešto više od 52 kvadratna kilometra. Ovi podaci ukazuju na to da Srbija ima značajan prostor za razvoj solarnih kapaciteta.
Dr Iva Batić, kao domaći ekspert, ističe da je razvoj solarnih kapaciteta u Srbiji neophodan korak ka energetskoj tranziciji i smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva. Ukoliko se nastavi sa razvojem i implementacijom ovih sistema, Srbija može postati lider u korišćenju solarne energije u regionu, čime bi se obezbedila održivija i ekološki prihvatljivija budućnost.
