Nemački kancelar Olaf Šolc je izneo stav da su rasprave o mogućem slanju nemačkih vojnika u Ukrajinu preuranjene i neprikladne. U intervjuu za nemački list RND, Šolc je naglasio da je prvo potrebno okončanje sukoba i postizanje pravih pregovora, kako bi se kasnije razmatrale bezbednosne garancije za Ukrajinu.
Šolc je istakao da su trenutne rasprave neumesne jer sugerišu da Ukrajina neće moći da povrati deo svojih teritorija od Rusije. Ova izjava dolazi u kontekstu sve većih pritisaka na Nemačku i druge evropske zemlje da razmotre vojnu podršku Ukrajini, dok se rat nastavlja i sukobi se ne smiruju.
U novembru je, prema izveštajima Telegrafa, razmatran mirovni plan u kojem bi američki predsednik Donald Tramp mogao pozvati britanske i evropske vojnike da uspostave tampon zonu na trenutnoj liniji fronta u Ukrajini. Ovaj predlog bi mogao značiti dodatno angažovanje stranih snaga u regionu, što bi moglo promeniti dinamiku sukoba.
Šolc je takođe naglasio da će, bez obzira na ishod sukoba, Ukrajina imati vojsku koju neće moći samostalno da finansira. Shodno tome, pomoći će joj Nemačka, kao i svi ostali prijatelji Ukrajine. Ova izjava naglašava potrebu za međunarodnom podrškom, koja će biti ključna za stabilizaciju ukrajinske vojske nakon konflikta.
U međuvremenu, poslanik nemačke partije Demohrišćanske unije (CDU), Roderih Kizeveter, izneo je stav da Berlin ne bi trebao da isključi mogućnost slanja svojih vojnika u Ukrajinu po završetku rata. Ova izjava dolazi usred spekulacija o tome kako će izgledati budućnost Ukrajine i kakav će biti odnos sa Rusijom nakon konflikta.
Kizeveter je ovo rekao dok su Velika Britanija i Francuska razmatrale slanje svojih snaga radi nadziranja eventualnog primirja u Ukrajini. Ove odluke ukazuju na sve veću zabrinutost među evropskim liderima o stabilnosti regiona i potrebom za aktivnijim angažovanjem u rešavanju sukoba.
U svetlu ovih događaja, očigledno je da se u Evropi vodi intenzivna debata o budućnosti Ukrajine i ulozi zapadnih zemalja u obezbeđivanju mira. Nemačka, kao jedna od ključnih članica Evropske unije, igra značajnu ulogu u oblikovanju politike prema Ukrajini, a Šolcova izjava može biti signal za ostale evropske nacije da preispitaju svoje stavove i strategije u svetlu trenutne situacije.
U svakom slučaju, razvoj događaja u Ukrajini i dalja rasprava o vojnom angažmanu stranih snaga ostaju u središtu pažnje međunarodne zajednice, dok se svet nada mirnom rešenju sukoba koji traje već predugo.
