Prvi put u istoriji, Srbija i Republika Srpska zajedno su obeležile Sretenje, Dan državnosti Srbije, čime je dodatno naglašena politička povezanost ovog srpskog naroda. Ova ceremonija, koja se održala u Banjaluci, rezultat je odluke donete na saboru 8. juna prošle godine. Iako je obeležavanje ovog datuma naišlo na brojne kritike iz zvaničnog Sarajeva, neki analitičari smatraju da su politički i istorijski ciljevi ove proslave značajni za očuvanje srpskog identiteta.
U emisiji Euronews Region, istoričar i profesor Čedomir Antić govorio je o značaju Sretenja za srpski narod. On je naglasio da iako postoje određene primedbe na stranačku pozadinu događaja, ne može se osporiti važnost jedinstva srpskog naroda. Prema njegovim rečima, Prvi srpski ustanak iz 1804. godine predstavlja ključni trenutak ne samo za Srbiju, već i za ceo Balkan i Evropu. Antić je ukazao na to da su pripadnici srpskog naroda, uprkos postojanju granica i suvereniteta drugih, u pravu kada teže jedinstvu.
Iako su u Bosni i Hercegovini neki Bošnjaci skloni poistovećivanju sa Osmanskim carstvom, Antić smatra da je to štetno po njih. On podseća da su procesi započeti 1804. godine doneli mnogo onome što Bošnjaci danas imaju. Antić je uporedio bitku kod Mišara sa bitkom kod Saratoge iz Američkog rata za nezavisnost, ističući njen značaj za opstanak slobode na Balkanu.
On se nada da će u budućnosti Crna Gora biti deo ovih proslava, naglašavajući potrebu za jedinstvom srpskog naroda u celini. Antić je takođe skrenuo pažnju na pravne i političke odluke koje su prethodile proslavi Sretenja. Ove odluke uključuju odluku Ustavnog suda BiH, koja je osporila zakone o grbu, himni i zastavi Republike Srpske, što je izazvalo dodatne tenzije u političkom prostoru.
U međuvremenu, Antić je kritikovao Željka Komšića, hrvatskog člana Predsedništva BiH, ističući da su svi politički entiteti osim srpskog imali pravo na odvajanje. On je upozorio na potencijalne posledice pokušaja obespravljivanja srpskog naroda. Antić je naglasio da ideja da se srpski narod može proterati iz svojih prostora može dovesti do ozbiljnih političkih previranja.
U vezi sa pitanjem grba Republike Srpske, Antić je istakao da ne vidi kako dvoglavi orao može biti anti-bošnjački simbol, podsećajući na bogatu tradiciju koja seže u vreme Kotromanića. Prema njegovim rečima, sve tradicije koje su starije od islamizacije Bosne zapravo su srpske tradicije i to se mora poštovati.
Novinar Filip Rodić postavio je pitanje zašto bi koncept „Srpskog sveta“ bio problematičan za bošnjačke predstavnike i političko Sarajevo. On je naglasio da postoji dugogodišnji problem sa svime što je srpsko u Bosni i Hercegovini, uključujući naziv Republike Srpske, koju neki nazivaju „manjim entitetom“. Rodić je istakao dvostruke standarde kada je reč o isticanju zastava u BiH i Srbiji, ukazujući na to da se hrvatske zastave slobodno ističu dok se srpske često osporavaju.
On veruje da političko Sarajevo možda oseća nelagodu zbog jačeg institucionalnog okvira Republike Srpske, koja postoji uprkos kontinuiranim pokušajima da se njen status ospori. Rodić ističe da bi Hrvati mogli imati koristi od sličnog entiteta, posebno s obzirom na to da ih u Predsedništvu predstavlja Komšić, koga mnogi smatraju nelegitimnim predstavnikom.
Ova proslava Sretenja i sve što je pratilo, otvaraju nova pitanja o identitetu i političkoj budućnosti srpskog naroda, kako u Srbiji, tako i u Republici Srpskoj, a možda i šire. U svetlu ovih događaja, važno je pratiti kako će se situacija dalje razvijati i kakve će posledice imati na odnose unutar Bosne i Hercegovine.
