Generalni direktor Srbijagasa, Dušan Bajatović, izjavio je danas da je neophodno pronaći razumno rešenje za Naftnu Industriju Srbije (NIS) i naglasio da će o tom pitanju razgovarati i Moskva i Vašington. On je istakao da je maksimalno vreme odlaganja sankcija koje se može očekivati od Sjedinjenih Američkih Država 90 dana. Bajatović je ukazao na tešku poziciju Srbije, s obzirom na to da se radi o nacionalnim interesima, podsećajući da NIS proizvodi 80% derivata koji se prodaju u zemlji i da ta kompanija značajno doprinosi budžetu Srbije.
On je naglasio da NIS trenutno ima dovoljno rezervi da radi do kraja marta, ali je upozorio da to nije dugoročno rešenje. „Moramo imati proizvođača derivata i nekog ko može da uvozi i prerađuje naftu, inače će naše tržište postati plen okolnih energetskih kompanija, a Srbija će izgubiti deo suvereniteta,“ rekao je Bajatović u intervjuu za televiziju Pink.
Bajatović je ukazao na postojanje dva pravna procesa koja se tiču NIS-a. Prvi je delistiranje, koje je, prema njegovim rečima, teško sprovesti zbog izmenjenih zakona u SAD i potrebe da se ide na Kongres. Drugi proces je OFAC, američki regulator za sankcije, koji ima velika diskreciona prava. „NIS je iskoristio međunarodnu praksu da se obrati kao kompanija uz podršku Vlade Srbije, koja ima veliki udeo u vlasništvu, kao i Vlade Mađarske koja ima interes da NIS funkcioniše,“ dodao je Bajatović.
On je istakao da Srbija ima bolji kontakt sa administracijom Donalda Trampa nego sa prethodnom, što može biti korisno, iako je realno očekivati da SAD neće drastično promeniti svoju politiku. „Kada imate uticaj na ljude koji odlučuju o politici, to može biti vrlo korisno,“ rekao je Bajatović. Međutim, nije primetio aktivnosti sa ruske strane u vezi sa promenom vlasničke strukture NIS-a.
Bajatović je podsetio da je prethodna američka administracija uvela sankcije NIS-u kao kompaniji, sa ciljem da se zaustavi kupovina ruske nafte. On je naglasio da je NIS prestao da kupuje rusku naftu, a Amerikanci su tvrdili da NIS finansira rusku „meku moć“ i rat u Ukrajini. Prema njegovim rečima, najveći deo dobiti NIS-a reinvestiran je i uložen u Srbiju.
Jedan od najvažnijih aspekata sankcija, prema Bajatoviću, jeste njihov finansijski uticaj. On je upozorio da, bez obzira na vlasništvo, kompanija teško može poslovati u bankarskom sistemu pod sankcijama. „Problem je što nemamo svoje banke, a to će stvoriti poteškoće sa platnim prometom prema NIS-u ili sa NIS-om,“ rekao je on. Takođe, istakao je da niko ne govori o kreditnom opterećenju NIS-a i da postoji zabrinutost šta će se desiti ukoliko dođe do ozbiljnijih sankcija.
Bajatović je izrazio nadu da neće biti problema sa derivatima, ali je naglasio da je pitanje šta će se desiti sa platama, penzijama, zaposlenošću i privrednom aktivnošću. Podsetio je da budžet ne zavisi samo od NIS-a, budući da ta kompanija ima stotine dobavljača i da mnoge druge kompanije zavise od NIS-a.
Sve u svemu, situacija u vezi sa NIS-om i potencijalnim sankcijama predstavlja izazov za Srbiju, a Bajatović je apelovao na razumevanje i saradnju kako bi se zaštitili nacionalni interesi. On je naglasio važnost pravovremenog delovanja i uspostavljanja stabilnosti na tržištu energije u Srbiji, kako bi se obezbedila sigurnost snabdevanja i očuvala ekonomska stabilnost zemlje.
