Srbija planira značajne korake ka razvoju zelene energije u narednim decenijama, sa ambicijom da do 2030. godine dostigne kapacitet od 3,5 gigavata, a do 2050. godine čak 18 gigavata. Ove informacije je izneo Rade Mrdak, savetnik ministra za obnovljive izvore energije, na Kopaonik biznis forumu, gde je učestvovao na panelu posvećenom zelenoj energetskoj tranziciji.
Mrdak je naglasio da je realan cilj za 2030. godinu imati 3.500 megavata kapaciteta na mreži, dok se prema viziji koja je postavljena u dokumentima Evropske unije očekuje da do 2040. godine Srbija dostigne 11 gigavata, a do 2050. godine 18 gigavata. Ovaj plan uključuje određenu fleksibilnost, zavisno od potencijalnog uključivanja nuklearnih izvora energije.
Jedna od ključnih tačaka koje je Mrdak istakao jeste da je cena zelene energije trenutno konkurentna cenama fosilnih goriva. On je ukazao na to da dekarbonizacija energetskog sektora donosi benefite i drugim sektorima, kao što su grejanje putem toplotnih pumpi i električna vozila u sektoru saobraćaja. Ove promene ne samo da će doprineti očuvanju životne sredine, već će takođe imati pozitivan uticaj na ekonomiju.
Mrdak je naglasio da je fokus države na realizaciju ciljeva za 2030. godinu. Tokom poslednje dve godine, Srbija je uspela da razvije kapacitete od 2.500 megavata. Od toga, kroz dve aukcije pokrenuto je 1.200 megavata, a dodatnih 600 megavata dolazi iz kriznih tarifa. U kombinaciji sa kapacitetima kupaca-proizvođača, Srbija je blizu ostvarenja cilja od 3.500 megavata bez potrebe za trećim aukcijama. Očekuje se da će treće aukcije dodatno povećati ovaj kapacitet.
Mrdak je takođe istakao značaj razvoja reverzibilnih hidroelektrana, posebno RHE Bistrica, kao i projekat Đerdap 3. Ovi projekti će omogućiti veću fleksibilnost energetskog sistema, što je ključno za ostvarenje postavljenih ciljeva. Uzimajući u obzir sve ove aspekte, Srbija se kreće ka održivijoj i ekološki prihvatljivijoj energetskoj budućnosti.
Ova ambicija Srbije dolazi u kontekstu globalnih napora za smanjenje emisije ugljen-dioksida i prelazak na održive izvore energije. Mnoge zemlje se suočavaju sa izazovima u implementaciji sličnih strategija, a Srbija se čini da je na dobrom putu da postane lider u regionu kada je reč o obnovljivim izvorima energije.
Osim toga, Mrdak je naglasio važnost saradnje između javnog i privatnog sektora kako bi se postigli ovi ambiciozni ciljevi. On je istakao da je potrebna sinergija između različitih aktera u energetskom sektoru, kako bi se obezbedilo da investicije budu usmerene u pravcu održivog razvoja i da se maksimalno iskoriste dostupni resursi.
S obzirom na sve veće zahteve za energijom i potrebu za prelaskom na zelenu energiju, Srbija se suočava sa izazovima, ali i prilikama koje dolaze sa ovim procesom. Planovi koje je izložio Mrdak predstavljaju korak ka modernizaciji energetskog sektora, a uspeh ovih inicijativa zavisiće od sposobnosti države da privuče investicije i osigura podršku svih zainteresovanih strana.
Na kraju, postizanje ciljeva u oblasti zelene energije ne samo da će unaprediti energetsku sigurnost Srbije, već će takođe doprineti ekonomskom razvoju i poboljšanju kvaliteta života građana. S obzirom na trenutne globalne trendove i obaveze prema klimatskim sporazumima, Srbija ima potencijal da postane primer uspešne tranzicije ka održivim izvorima energije u regionu.
