Srbija je nedavno potvrdila svoju posvećenost usklađivanju sa odlukama Saveta Evropske unije u vezi sa restriktivnim merama koje se odnose na Islamsku državu Iraka i Levanta (ISIL) i Al-Kaidu, kao i na situaciju u Demokratskoj Republici Kongo. Ova vest objavljena je u saopštenju šefice evropske diplomatije Kaje Kalas, koja je istakla važnost saradnje zemalja u regionu u vezi sa ovim pitanjima.
U saopštenju se navodi da je odluka Saveta EU doneta 17. marta 2025. godine, kada je na listu povezanih osoba, grupa, preduzeća i entiteta dodato još jedan subjekat povezan sa ISIL-om i Al-Kaidom. Ove mere su deo šire strategije EU da se suprotstavi terorizmu i očuva međunarodna bezbednost, a Srbija se pokazala kao odan partner u tom procesu.
Osim toga, Srbija je takođe uskladila svoje politike sa restriktivnim merama u vezi sa situacijom u Demokratskoj Republici Kongo. Odluka Saveta EU iz 2025. godine podrazumeva dodavanje devet fizičkih ili pravnih lica, kao i jednog subjekta na listu sankcija. Ove sankcije su usmerene na osobe i entitete koji su uključeni u nasilje ili kršenje ljudskih prava u toj zemlji, koja se suočava sa dugotrajnim konfliktom i nestabilnošću.
Prema zvaničnim informacijama, Srbija je jedina zemlja koja se uskladila sa ovim merama među državama zapadnog Balkana. Pored Srbije, uskladile su se i druge zemlje kao što su Albanija, Jermenija, Bosna i Hercegovina, Island, Lihtenštajn, Crna Gora, Severna Makedonija, Norveška, Moldavija i Ukrajina. Ove zemlje su potvrdile svoju posvećenost da njihove nacionalne politike budu u skladu sa odlukama Saveta EU, čime se dodatno naglašava značaj regionalne saradnje u borbi protiv terorizma i nasilja.
U saopštenju se takođe ističe da će Evropska unija priznati i pozdraviti ovu posvećenost zemalja regiona. Ova saradnja nije samo važna za stabilnost regiona, već i za jačanje odnosa između zemalja zapadnog Balkana i EU. Usmeravanje resursa i politika ka suzbijanju terorističkih aktivnosti, kao i zaštita ljudskih prava, osnovni su elementi zajedničkog napora u očuvanju mira i bezbednosti.
Ove odluke dolaze u trenutku kada se region suočava sa mnogim izazovima, uključujući ekonomske krize, političke tenzije i pretnje od radikalizacije. U tom kontekstu, pridržavanje međunarodnih normi i pravila može pomoći da se izgrade jači temelji za budućnost i postigne veća stabilnost.
S obzirom na to da su sigurnosni izazovi sveprisutni, Srbija je prepoznala potrebu za aktivnim učešćem u međunarodnim naporima za borbu protiv terorizma, kao i za jačanje svojih institucija koje se bave bezbednošću i pravima građana. Ove mere će pomoći da se stvore uslovi za bolji život građana i da se ojača poverenje između različitih etničkih i kulturnih grupa.
Pored toga, pristupanje ovim merama može otvoriti vrata za dalje pregovore i saradnju sa EU u drugim oblastima, kao što su ekonomska saradnja, trgovina, i razvoj infrastrukture. Srbija se takođe nada da će kroz ove korake dobiti podršku od strane EU, što će doprineti njenom putu ka članstvu u ovoj organizaciji.
U svetlu svih ovih događaja, jasno je da Srbija teži da se pozicionira kao odgovorna i stabilna zemlja koja aktivno učestvuje u globalnim naporima za očuvanje mira i bezbednosti. Ova posvećenost ne samo da jača njene unutrašnje kapacitete, već i doprinosi stabilnosti celog regiona.
