Naučnici su identifikovali dve ključne faze Mesinske krize saliniteta, tokom koje je Sredozemno more skoro nestalo. Tokom ovog procesa, koji se odigrao pre oko šest miliona godina, evropska i afrička kontinentalna ploča su se pomerile, zatvarajući Gibraltarski moreuz i odsecajući Mediteran od Atlantskog okeana.
Kao rezultat toga, slana voda nije stizala u Sredozemni basen, što je dovelo do toga da se nivo vode smanji za 70 odsto, pretvarajući Mediteran u dva slana jezera odvojena kopnenim mostom. Tokom manje od 700.000 godina, skoro milion kubnih kilometara soli se akumuliralo u Mediteranu.
Naučnici su identifikovali dve faze u kojima se dogodio ovaj proces, analizirajući sastav izotopa hlora u soli sa morskog dna. U prvoj fazi, taloženje soli je bilo ograničeno na istočni Mediteran, dok je u drugoj fazi došlo do potpune izolacije Sredozemnog mora i bržeg isparavanja vode.
Procenjuje se da je ceo proces isparavanja trajao manje od 10.000 godina, tokom kojih se nivo vode smanjio između 1,7 i 2,1 kilometara na istoku i 0,85 kilometara na zapadu Mediterana. Nakon velike erozije, voda je ponovo počela da protiče iz Atlantika, okončavajući Mesinsku krizu saliniteta.
Ovaj događaj, poznat kao megapoplava Zanklin, doveo je do rasta nivoa vode u Sredozemnom moru za više od 10 metara dnevno. Studija o ovom procesu objavljena je u magazinu „Nature Communications“.
