U susret obeležavanju 80. godišnjice poslednjeg proboja jasenovačkih logoraša, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik istakao je značaj sećanja na srpske žrtve tokom Drugog svetskog rata. On je naglasio da bi, da nije bilo Republike Srpske, ova tema verovatno bila zaboravljena, poput mnogih drugih u bivšoj Jugoslaviji. Dodik je rekao da se zajedno sa Srbijom radi na izgradnji memorijalnog centra u Jasenovcu, kao i na drugim mestima stradanja. „Istorijski je važno mapirati sva mesta velikog srpskog stradanja“, dodao je.
Međutim, Dodik je primetio da zbog geografske blizine i specifičnih odnosa, Hrvatska treba da zauzme određeni stav o ovom pitanju, te je izrazio nadu da će uskoro dobiti odgovor. U vezi sa svojim odnosom prema predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, Dodik je istakao da je saradnja između Srbije i Republike Srpske odlična od trenutka kada je Vučić preuzeo vlast. „Zašto bismo želeli da to bude promenjeno ili da na vlast dođe neko ko negira Republiku Srpsku? Da je Srpska imala Srbiju protiv sebe, bila bi u izuzetno teškoj situaciji“, rekao je Dodik u intervjuu za banjalučki Glas Srpske.
Dodik je takođe spomenuo da sve stranke iz Republike Srpske podržavaju Srpsku naprednu stranku (SNS), ali da nije primetio prisutnost opozicije na važnim događajima. „Nisam siguran da li je ta njihova podrška iskrena. Otišao sam da podržim Srbiju, jer verujem da Srbija može biti snažna i moćna samo ako njome upravlja Vučić“, naglasio je.
U Banjaluci je održana završna javna rasprava o Nacrtu novog ustava Republike Srpske, kojoj su prisustvovali visoki zvaničnici. Dodik je izjavio da bi donošenjem novog ustava Republika Srpska mogla da se vrati izvornom Dejtonskom mirovnom sporazumu, što je ključno za njen dalji razvoj. „Malo je naroda u svetu koji ima pravo da donosi tako važne dokumente kao što je ustav. To potvrđuje naše pravo na Srpsku, na koje je udarano svih 30 godina“, rekao je Dodik, dodajući da Srpska nema nameru da pravi druge dokumente osim onih koji odgovaraju slovu Dejtona.
On je najavio mogućnost održavanja referenduma o novom ustavu 9. januara, na Dan Republike Srpske. „Ideja je da se Republika Srpska vrati sebi, izvornom Dejtonu, a da novi ustav sadrži i evropske vrednosti“, poručio je. Takođe, naglasio je da se kroz javne rasprave o novom ustavu vraća dostojanstvo srpskog naroda i da su građani prepoznali politički trenutak u kojem se nalaze.
Željka Cvijanović, srpski član i predsedavajuća Predsedništva Bosne i Hercegovine, istakla je značaj modernog demokratskog ustava koji će očuvati suštinu Republike Srpske. Ona je naglasila da nacrt novog ustava mora biti rezultat stručnog i predanog rada, koji će odražavati volju naroda. Predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić dodao je da suvereni narodi imaju pravo da donose vlastiti ustav i da Republika Srpska neće pristajati na prekrajanje i intervencionizam stranaca.
Odluka o utvrđivanju Nacrta ustava donesena je 13. marta, a prva javna rasprava održana je 31. marta u Istočnom Sarajevu. Ovaj proces je prilika za građane da aktivno učestvuju u oblikovanju pravnog okvira Republike Srpske i potvrde svoja prava i identitet. U ovoj fazi, važno je da se postigne konsenzus o ključnim pitanjima kako bi se osigurala stabilnost i budućnost Republike Srpske. Dok se približava datum referenduma, očekuje se da će javnost nastaviti da aktivno učestvuje u ovom važnom procesu, koji će oblikovati sudbinu Republike Srpske na duži rok.
