Ekipa „Novosti“ posetila je Muzej savremene umetnosti u Beogradu, koji predstavlja bogatu riznicu srpske i jugoslovenske umetnosti, kao i dela savremenih umetnika. Sa istoričarem umetnosti Mirkom Kokirem razgovarali smo o istorijatu muzeja, aktuelnim izložbama, posetama muzeju, kao i uticaju nadrealizma na prevazilaženje unutrašnjih i spoljašnjih sukoba.
Ideja o modernom osnivanju galerije započela je 50-ih godina, a početkom 60-ih se zvanično osniva. Do otvaranja muzeja 20. oktobra 1965. godine, naziv se menja u „Muzej savremene umetnosti“. Kokir naglašava da je ideja bila da muzej postane centrala za modernu i savremenu umetnost u Jugoslaviji. U tom smislu, muzej čuva veliku kolekciju umetničkih dela, uključujući slike, skulpture, grafike, crteže, video radove i fotografije jugoslovenskih i srpskih autora od početka 20. veka do danas. Pored kolekcije, muzej poseduje i najveći centar za umetničku dokumentaciju i biblioteku koja sadrži najbolju dokumentaciju o umetnicima i umetničkim zbivanjima u Jugoslaviji.
Muzej izlaže i čuva dela značajnih umetnika poput Nadežde Petrović i Save Šumanovića, kao i avangardnih umetnika. Prošle godine otvorena je izložba pod nazivom „Aktivitet sto godina nadrealizma“, koja je predstavljala najveću izložbu nadrealizma u Srbiji. Kokir ističe da muzej čuva najveću kolekciju nadrealističke umetnosti u zemlji, a istovremeno prati i radove savremenih umetnika.
Zanimljivo je da je Stevan Živadinović, jedan od istaknutih umetnika, sliku „Alge na vetru“ zapravo sanjao, a zatim je svoj san prenio na platno. Njegove „Jajne žene“ simbolizuju plodnost, ženstvenost i hrabrost, što pokazuje avangardne poglede koji su bili u skladu sa savremenim vremenom.
Poseta muzeju je zadovoljavajuća, a Kokir napominje da dolazi mnogo stranaca i dece, što ukazuje na interesovanje za savremenu umetnost. Muzej trenutno ima izložbu Milene Pavlović Barili, koja privlači pažnju posetilaca, dok je nadrealizam možda manje shvaćen, ali se povezuje sa aktuelnim problemima ljudi.
Kokir je takođe govorio o uključivanju dece u umetnost kroz različite aktivnosti. Deca koja dolaze sa školama dobro reaguju na izložbe, posebno na one koje se bave snovima, jer se lako povezuju sa svojim ličnim iskustvima. Deo galerije je posvećen pedagogiji nadrealizma, gde se organizuju dečiji klubovi i kreativni radovi.
Muzej ima pet nivoa koji omogućavaju postavljanje različitih izložbi, a pored toga, na Dedinju se nalazi galerija „Legat“ Milice Zorić i Rdoljuba Čolakovića. Kokir ističe da muzej ima značajnu ulogu u savremenoj umetnosti i društvenom životu, čuvajući kolekciju jugoslovenske umetnosti 20. i 21. veka, a takođe se trudi da oslobodi publiku straha od nerazumevanja umetnosti.
Na pitanje o tome kako muzej može doprineti prevazilaženju sukoba i strahova, Kokir objašnjava da to zavisi od izložbe. Posetioci mogu da se prepuste umetnosti i zaborave na svakodnevne brige, ili se suoče sa svojim unutrašnjim sukobima kroz umetnost. On naglašava da nadrealizam može pružiti odgovore na egzistencijalna pitanja i pomoći ljudima da lakše prebrode lične i kolektivne probleme.
U zaključku, Kokir poziva publiku da poseti muzej sa otvorenim umom i srcem, istražujući sve izložbe koje nude jedinstvenu perspektivu i mogućnost za lični razvoj kroz umetnost.
