Gostujući u emisiji Euronews Region, pisac Nele Karajlić izrazio je svoje mišljenje o pretrpljenoj nepravdi srpskog naroda u posljednjih trideset godina. Karajlić je istakao kako je srpski narod suočen s nepravdom koju, kako kaže, ne može da trpi. On je napomenuo da su institucije Republike Srpske u Bosni i Hercegovini konstantno na meti napada, te da narod i srpsko rukovodstvo tokom devedesetih nisu bili svesni uloge mirovnih snaga u toj regiji.
„Mislim da su Srbi pretrpeli u poslednjih 30 godina ogromnu nepravdu. To je jedini narod u istoriji koji je nakon dobijenog velikog rata poraženima ponudio zajedničku državu. Nije bilo ni okupacije, ni aneksije, ni podele, nego je bilo: ‘Evo, sad ste vi izgubili, ajde da vidimo možemo li živeti zajedno’“, rekao je Karajlić.
On je takođe najavio koncert koji će održati na dan kada je nacistička Nemačka kapitulirala, kao način da obeleži 80 godina od istorijskog poraza fašizma. Ovaj koncert će biti multimedijalni projekat koji će predstaviti kroz šta je društvo prošlo u poslednjih 80 godina, povezujući to s pesmama grupe Zabranjeno pušenje.
Karajlić je napomenuo da su gotovo sve pesme te grupe povezane s određenim istorijskim ili društvenim konceptima. „Kako će nekom za 50 ili 100 godina kroz stihove ‘danas je dan Republike’ i ‘stari je popio malo’ moći da vidi sliku socijalističke Jugoslavije i ključne trenutke koji su oblikovali tu zemlju“, dodao je on.
Govoreći o trenutnoj političkoj situaciji u Bosni i Hercegovini, Karajlić je rekao da je sve što se danas dešava već viđeno početkom devedesetih. „Imamo prilike da svakog momenta gledamo neki događaj gde se institucije Republike Srpske napadaju, iz istog centra koji je bio aktivan s kraja osamdesetih“, istakao je.
On je naglasio da ni tada, na početku raspada Jugoslavije, nisu svi bili svesni realnosti. „Nije bilo svesno čak ni srpsko rukovodstvo. Dobrica Ćosić je bio šokiran što Francuska i Engleska nisu stale na našu stranu, s obzirom na to da smo bili saveznici u oba svetska rata,“ prisetio se Karajlić.
Za razliku od političara, članovi „Nadrealista“ su, kako kaže, još tada shvatili ulogu međunarodne zajednice u raspirivanju sukoba. „Mi smo to u Nadrealistima prvi detektovali još 1990. godine“, rekao je.
Karajlić je dodao da pritisak na predsednika Republike Srpske, Milorada Dodika, nije rezultat taktike, već strategije destabilizacije. „Pritisak na predsednika je deo stalne tendencije da se muti voda. Jer kog god Srbina narod izabere – on će morati da radi ono što narod od njega očekuje. To im ne odgovara,“ istakao je.
Osvrćući se na priznanje bivših jugoslovenskih republika od strane međunarodne zajednice, Karajlić je naveo da ne bi došlo do sukoba da deo međunarodnog faktora nije odlučio da prizna republike pre dogovora. „Čak se američki ambasador u Beogradu hvalio kako je nagovorio jednog pregovarača da ne potpiše Lisabonski sporazum“, izjavio je.
Karajlić se dotakao i muzičke scene Balkana, izražavajući mišljenje o fenomenu Marka Perkovića Tompsona i njegovim pesmama. On je primetio da, iako nije veliki ljubitelj te muzike, Tompson i dalje privlači veliku publiku. „Uvek sam sretao nekog iz Srbije ko puni arenu. To pokazuje da kulturni prostor Jugoslavije nije se raspao,“ rekao je.
Na kraju, Karajlić se podsetio zlatnih godina Sarajeva, ističući da je to grad koji je imao fantastičnu muzičku scenu, daleko ispred mnogih drugih gradova. „Sarajevo je bilo projektovano kao jugoslovenski Nešvil, s brojem prodatih ploča koji je bio izvanredan“, zaključio je on.
