Posle završetka izbora na Kosovu i Metohiji, premijer lažne države Aljbin Kurti suočio se s ozbiljnim izazovima zbog nedostatka podrške birača za formiranje samostalne vlade. Njegova stranka Samoopredeljenje nije osvojila dovoljan broj glasova, što je dovelo do sumnje u poštenje izbornog procesa. Kako su upozorili predstavnici srpske zajednice i Beograd, Kurti je započeo pokušaj „štimovanja“ rezultata izbora kako bi Srpskoj listi oduzeo jedan poslanički mandat i dodelio ga „svojim Srbima“.
Situacija je dodatno zakomplikovana činjenicom da Centralna izborna komisija (CIK) nije uspela da unese glasove sa poslednjih biračkih mesta, među kojima su i ona u većinski srpskim opštinama Šilovo i Sočanica. Tokom glasanja, sajt CIK-a bio je nekoliko sati van funkcije, a više od tri dana nije bilo pomaka u brojanju glasova. Osnovno tužilaštvo u Prištini pokrenulo je istragu povodom ovih problema, dok je Kurti pokušao da skrene pažnju na „sistemsko ugnjetavanje Albanaca“ u drugim delovima Srbije, umesto da se bavi trenutnom političkom krizom na KiM.
Prema preliminarnim rezultatima, Samoopredeljenje je osvojilo oko 41 odsto glasova, što je značajan pad u odnosu na prethodne izbore. Pored toga, tri opozicione stranke, DPK, DSK i Alijansa za budućnost, zajedno bi mogle da formiraju većinu, dok bi Srpskoj listi, prema broju glasova, trebalo da pripadne svih 10 poslaničkih mandata. Ipak, Kurti, kako se smatra, pokušava da oduzme jedan mandat kako bi obezbedio mesto Nenadu Rašiću iz stranke Za slobodu, pravdu i opstanak.
Šef diplomatije Srbije, Marko Đurić, izrazio je zabrinutost zbog mogućih pokušaja prekrajanja izbornih rezultata u korist Kurtija, ističući da Priština želi da prekine sve veze Srba iz južne pokrajine sa Beogradom. On je naglasio da je Srpska lista pokazala političku zrelost i da je važno da Srbi nastupe jedinstveno pred međunarodnom zajednicom.
Direktor JP „Pošte Srbije“, Zoran Anđelković, takođe je ukazao na to da Kurti nema prostora za formiranje vlade bez podrške Srpske liste. Pored toga, Anđelković je istakao da su se tokom izbornog procesa činili različiti pokušaji da se omete rad Srpske liste, što dodatno komplikuje situaciju.
Međunarodna zajednica, uključujući EU, pozvala je na odgovornu saradnju i sprovođenje obaveza iz sporazuma o normalizaciji odnosa. Visoke predstavnice EU, Kaja Kalas i Marta Kos, ocenile su izbore kao „živahne“ i ukazale na potrebu za jačanjem vladavine prava i zaštitom slobode izražavanja. Iako su izbori održani mirno, ocene o učestalosti problema i niskom odzivu birača postavljaju pitanje legitimnosti izbornog procesa.
U međuvremenu, CIK je izjavio da integritet glasanja nije narušen i da će konačni rezultati biti zasnovani na volji građana, uprkos kašnjenjima. Predsednica Vjosa Osmani ima rok od 30 dana da pokrene konsultacije o mandataru nakon objavljivanja konačnih rezultata, ali se već sada postavlja pitanje koliko će trajati formiranje nove vlade.
U slučaju da opozicione stranke formiraju vladu, može se otvoriti pitanje međunarodne podrške, s obzirom na to da su lideri nekih opozicionih stranaka pod istragom zbog ratnih zločina. Sa druge strane, Kurti i njegova stranka imaju loše odnose sa EU i novom američkom administracijom, što dodatno otežava njegovu poziciju.
Analitičari smatraju da će se situacija u narednim nedeljama razvijati, a moguće su i nove izbore ukoliko ne dođe do dogovora među strankama. U svakom slučaju, politička kriza na KiM se produbljuje, a prava Srba na ovom području ostaju pod velikim pritiskom.
