Zbog masovnog bojkota prodavnica koji je održan prošlog petka, Hrvatska je zabeležila značajan pad prometa. Poreska uprava je objavila da je u svim prodavnicama u zemlji tog dana izdato 44 odsto manje fiskalnih računa nego prethodnog petka, dok je ukupni iznos koji su potrošači potrošili pao za čak 53 odsto. Ovaj bojkot organizovala je potrošačka platforma „Halo, inspektore“, koja je pozvala građane da sedam dana ne kupuju određene proizvode, uključujući gazirane napitke, vodu i deterdžente. U petak su se građani pozvali da ne troše uopšte, što je uključivalo i ugostiteljske usluge, smeštaj i prevoz.
Stručnjaci se pitaju koliko je bojkot efikasan u borbi protiv visokih cena. Dr Veljko M. Mijušković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu ističe da bojkot može biti mehanizam za izražavanje nezadovoljstva, ali da njegova efikasnost zavisi od organizacije, broja učesnika, trajanja i medijske pažnje. On objašnjava da kratkoročni efekti bojkota mogu smanjiti promet trgovina i poslužiti kao signal vlasnicima da preispitaju svoje cene. Mijušković napominje da dugoročni efekti zavise od toga koliko je bojkot organizovan i da li postoje jasni zahtevi potrošača.
U Hrvatskoj su cene prehrambenih proizvoda, uključujući teleći vrat, porasle za 43 odsto u poslednja tri meseca, što je nagnalo potrošače da predlože bojkot. Inicijativa je brzo dobila podršku i rezultirala je masovnim odzivom. Josip Kelemen iz platforme „Halo, inspektore“ ističe da je odziv bio iznad očekivanja, a da su trgovine tog dana bile prazne, dok su jedini kupci bili penzioneri i turisti.
Prema Kelemenu, bojkot je rezultirao smanjenjem prometa od 53 odsto, što pokazuje da su potrošači jedinstveno reagovali na visoke cene. Mijušković dodaje da dobro organizovane akcije sa jasnim ciljevima mogu privući pažnju kompanija i potencijalno promeniti njihove cene. On primećuje da su slične akcije u prošlosti, poput onih u Francuskoj, dovele do državnih intervencija i smanjenja cena.
Posle bojkota, mnogi trgovci su najavili sniženja, a premijer Hrvatske, Andrej Plenković, istakao je da je bojkot važna poruka građana koja će biti uzeta u obzir. Ipak, Kelemen je izrazio sumnju u efikasnost vladinih mera za kontrolu cena, navodeći da prethodne mere nisu postigle željeni efekat. U Srbiji i drugim zemljama regiona, bojkot je takođe izazvao raspravu o potrebama potrošača i njihovim pravima.
Mijušković naglašava da su medijska pažnja i podrška javnosti ključni za uspeh bojkota. U Srbiji se takođe razmatraju slične akcije, a građani su pozvani na bojkot pet velikih trgovinskih lanaca zbog visokih cena hrane. Iako su prethodne mere, poput smanjenja PDV-a, pokazale slab efekat, bojkot može postati moćan alat za promene ako se uspostavi masovna podrška i jasni ciljevi.
Ovaj bojkot je otvorio brojna pitanja o potrošačkom ponašanju i sve većem nezadovoljstvu zbog cena. Kelemen ističe da su potrošači često impulsivni i da kupuju bez razmišljanja, dok Mijušković naglašava da bi organizovane akcije mogle promeniti pristup potrošnje. U Evropi su slične akcije već organizovane u raznim zemljama, a uspešne su bile one koje su imale širu podršku i jasne zahteve.
Na kraju, bojkot u Hrvatskoj pokazuje da potrošači mogu imati značajan uticaj na tržište ako se organizuju i postave jasne zahteve. U trenutku kada se suočavaju sa rastućim cenama i inflacijom, potrošači su sve više svesni svojih prava i mogućnosti da utiču na poslovne prakse trgovaca.
