Iako se termini poput ženske ejakulacije, skvirtinga, vaginalne lubrikacije i seksualne inkontinencije često koriste kao sinonimi, oni se zapravo odnose na različite pojmove i pojave. Ovaj članak ima za cilj da razjasni razlike među njima i pruži detaljnije informacije o svakom od ovih fenomena.
Kada osobe sa vulvom dožive seksualno uzbuđenje, dolazi do povećanog protoka krvi u vaginalnom tkivu. Ovaj proces rezultira prirodnom vlažnošću ili vaginalnom lubrikacijom, koja se javlja kao plazma iz krvi koja se filtrira kroz vaginalne zidove. Ova tečnost služi za olakšavanje seksualnog odnosa i smanjenje trenja.
Tokom seksualnog odnosa, može doći do izbacivanja tečnosti iz vulve. Neki ljudi prijavljuju pojavu bele, mlečne tečnosti, dok drugi doživljavaju obilno izbacivanje prozirne tečnosti, poznate kao skvirting, koja može potpuno pokvasiti posteljinu. Pre 2011. godine, naučna zajednica nije imala jasno razumevanje ovih pojava, pa je sve to često nazivano „ženskom ejakulacijom“. Međutim, danas je poznato da je ženska ejakulacija i skvirting različiti fenomeni.
Ženska ejakulacija se definiše kao izlučivanje male količine guste, mlečne tečnosti iz parauretralnih žlezda, koje se nalaze pored mokraćne cevi. Ove žlezde, poznate kao Skeneove žlezde ili „ženska prostata“, mogu izbacivati tečnost sa ili bez orgazma. Sastav tečnosti koja se izbacuje tokom ženske ejakulacije sličan je muškom ejakulatu i sadrži visoke nivoe specifičnog antigena prostate (PSA), fruktoze i glukoze. Važno je napomenuti da se Skeneove žlezde ne nalaze kod svih osoba sa vulvom, ali su prisutne kod oko dve trećine.
S druge strane, skvirting predstavlja izbacivanje veće količine bistre tečnosti iz mokraćne cevi, obično tokom orgazma ili intenzivnog uzbuđenja. Istraživanja uz pomoć ultrazvuka i hemijskih analiza pokazala su da ova tečnost potiče iz bešike. Sastav tečnosti kod skvirtinga uključuje ureu, kreatinin i mokraćnu kiselinu, što znači da je ova tečnost zapravo iz bubrega i dolazi iz bešike. Neki naučnici se ne slažu oko toga da li je sastav skvirtinga identičan urinu ili samo razblažena verzija, a to može zavisiti od količine urina u bešici u trenutku seksualnog uzbuđenja.
Pored ovih fenomena, postoji i pojava seksualne inkontinencije, koja se manifestuje kao nevoljno curenje mokraće tokom seksualnog odnosa ili orgazma, poznata kao koitalna inkontinencija. Ovo se razlikuje od skvirtinga i može se tretirati lekovima ili vežbama za jačanje karličnog dna. Konsultacije sa lekarom su preporučene za ovu vrstu problema.
Što se tiče učestalosti ovih fenomena, zbog nedostatka jasnog razdvajanja u istraživanjima, teško je odrediti tačne podatke. Prema nekim izvorima, žensku ejakulaciju može doživeti čak 54% osoba sa vulvom, dok je skvirting zabeležen kod oko 5%. Važno je napomenuti da ne doživljavaju sve osobe sa vulvom ni jedno ni drugo, i to je sasvim u redu.
U zaključku, razumevanje razlika između ženske ejakulacije, skvirtinga i seksualne inkontinencije može doprineti boljem razumevanju ženskog seksualnog zdravlja. Ove pojave su deo složenog spektra ljudske seksualnosti i svaka osoba ima svoje jedinstveno iskustvo. Razgovor o ovim temama može pomoći u normalizaciji i smanjenju stigme oko ženskog seksualnog uživanja, kao i podizanja svesti o važnosti seksualnog zdravlja.
