Iako nisu živeli u devedesetim godinama, mnogi mladi u Srbiji osećaju posledice tog turbulentnog perioda. Ovaj utisak preovladava među ispitanicima istraživanja „Percepcija devedesetih kod mladih u Srbiji“, koje su sproveli Institut za savremenu istoriju i Muzej devedesetih. Psihološkinja Marija Branković, zajedno sa istraživačima Nevenom Mijatovićem i Aleksandrom Milovanovićem, kao i istoričarkom Anom Radaković, vodila je ovo istraživanje kako bi se osvetlila percepcija mladih o ovom značajnom periodu.
Ana Radaković je za Euronews Srbija objasnila da mladi koji su rođeni nakon devedesetih često imaju vrlo površno znanje o dešavanjima iz tog perioda. Međutim, njihovo sećanje na tu deceniju, iako posredno, pretežno je negativno. Asocijacije koje najčešće navode kreću se od ratova, progona i izbeglištva do sankcija, inflacije, nestašica i ekonomske krize. U svojim sećanjima pominju i modni trendovi tog vremena, poput šuškavaca i animal printa, kao i porast turbo folk kulture i kriminala.
Radaković naglašava da istraživanje zapravo prati savremeno društvo, a ne samo događaje iz devedesetih. „Njihovi odgovori predstavljaju amalgam političkog diskursa njihovog odrastanja, porodične istorije i kontroverzi koje vide kako na internetu, tako i u svakodnevnom životu“, rekla je ona. Takođe, istakla je da obrazovni sistem ne uspeva da adekvatno prenese informacije o ovom periodu.
Mladi najčešće dobijaju informacije o devedesetim godinama od svojih porodica, dok je uloga školskog sistema veoma mala. Radaković objašnjava da postoji otklon od ovih tema, što je rezultat društvenog pritiska i složene pozicije nastavnika. „Nastavnici često nemaju dovoljno znanja o ovom periodu da bi ga mogli kvalitetno obraditi sa učenicima“, dodaje ona.
Usprkos ovom negativnom kontekstu, istraživanje pokazuje i pozitivne pomake. Iako mladi ne očekuju uvek jasne odgovore, veoma su zainteresovani za kritičku analizu prošlosti. Radaković ističe da žele informacije u sigurnom okruženju gde mogu postavljati pitanja i diskutovati bez straha od osude. „Oni žele da procesuiraju informacije samostalno, a njihova želja za kritičkom diskusijom bila je vrlo izražena“, naglašava ona.
Ovo istraživanje donosi optimističan pogled na budućnost. Radaković smatra da su mladi mnogo bolji i kvalitetniji nego što se očekivalo u uslovima u kojima odrastaju. „Njima nije lako, ali su uspeli da prevaziđu očekivanja postavljena od strane društva“, zaključuje ona.
S obzirom na to da mladi često nemaju pristup kvalitetnim informacijama o devedesetim, važno je da se ova tema adekvatno obrađuje u obrazovnim institucijama. Kritičko razmišljanje i analiza prošlosti su ključni za razumevanje savremenog društva. Radaković ističe da je potrebno omogućiti mladima da se suoče sa kompleksnošću istorije na način koji će im pomoći da bolje razumeju svoje mesto u društvu.
Mladi u Srbiji, iako udaljeni od devedesetih, nose sa sobom nasleđe tog perioda, koje oblikuje njihove stavove i percepcije. Istraživanje „Percepcija devedesetih kod mladih u Srbiji“ ukazuje na to koliko je važno osvetliti ovu temu i omogućiti mladima da se suoče sa svojom prošlošću, kako bi mogli bolje da razumeju svoju sadašnjost i budućnost.
