Izveštaj Federalne službe bezbednosti (FSB) o navodnoj upotrebi „zvučnog topa“ u Srbiji stigao je od Aleksandra Bortnikova, direktora ove službe. Prema prvim informacijama, sadržaj izveštaja još uvek nije poznat, a očekuje se da će sutra biti objavljeni detalji.
Predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, najavio je da će stručnjaci ruskog FSB-a raditi na utvrđivanju da li je došlo do upotrebe „zvučnog topa“ tokom protesta u Beogradu 15. marta. Ovaj događaj izazvao je medijsku pažnju i brojne spekulacije, što je dodatno podgrejalo sumnje u vezi s metodama policijske kontrole javnih okupljanja.
Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) odmah je demantovalo navode o upotrebi „zvučnog topa“. U saopštenju su podsetili na informacije iz Prvog osnovnog javnog tužilaštva, koje je nedvosmisleno utvrdilo da niko od pripadnika policije angažovanih na obezbeđenju protesta nije čuo, video, niti koristio ovaj uređaj.
MUP je takođe istakao da je američki proizvođač Genasys, od kojeg su nabavljeni uređaji 2021. godine, potvrdio da video i audio-snimci koje su dobili ne podržavaju upotrebu LRAD-a, odnosno „zvučnog topa“ na skupu održanom 15. marta. U saopštenju se naglašava da policija nikada nije koristila sredstva koja nisu predviđena zakonom.
Uz to, MUP je ponovio da su njihovi pripadnici tokom protesta pokazali najviši stepen profesionalizma i suzdržanosti. Ova izjava dolazi u vreme kada je javnost veoma osetljiva na pitanje policijskih intervencija, posebno u kontekstu demonstracija i okupljanja građana.
S obzirom na to da se radi o ozbiljnim optužbama, koje se tiču upotrebe opasnih sredstava protiv građana, zanimljivo je kako će se situacija razvijati. Očekuje se da će dalji izveštaji i analiza stručnjaka FSB-a doneti više jasnoće o ovom pitanju.
U međuvremenu, analitičari i komentatori prate razvoj situacije sa posebnim interesovanjem, s obzirom na to da se radi o temi koja može imati dalekosežne posledice po javnu bezbednost i poverenje građana u institucije. Pitanje upotrebe „zvučnog topa“ postalo je simbol šireg problema komunikacije između vlasti i građana, a takođe ukazuje na sve prisutniju tenziju u društvu.
S obzirom na trenutnu situaciju, može se očekivati da će se ovaj slučaj dodatno razmatrati na političkom nivou, kao i u okviru javnosti, što može izazvati dodatne polemike i reakcije. U tom smislu, važno je pratiti kako će se vlasti odnositi prema ovom pitanju i kako će reagovati građani.
Dok se čeka na konačne rezultate istrage, javnost ostaje podložna različitim spekulacijama. Ovaj slučaj može postati ključan u oblikovanju budućih protesta i načina na koji policija reaguje na njih. U svakom slučaju, očigledno je da je komunikacija između građana i vlasti ključna za održavanje stabilnosti i poverenja u društvu.
Na kraju, važno je napomenuti da je transparentnost u radu državnih institucija i njihova odgovornost prema građanima od suštinskog značaja za demokratiju i vladavinu prava. U budućnosti, ovakvi incidenti mogu dodatno podstaći javnu diskusiju o potrebnim reformama u oblasti bezbednosti i policijskih postupaka.
