Strani radnici postali su sve prisutniji u Srbiji, a njihova prisutnost se može primetiti u različitim sektorima, od građevine i ugostiteljstva do zanatskih radnji. Dok neki dolaze u potrazi za boljom zaradom i životnim uslovima, drugi vide priliku za novi početak. Ova tema je postala aktuelna, pa smo istraživali odakle dolaze najviše strani radnici, kakav je njihov položaj na tržištu rada i sa kojim se izazovima suočavaju.
Jedan od primera je Vasilij Šulgin, autoserviser iz Rusije, koji se preselio u Srbiju pre dve i po godine. On ističe da je Srbija zanimljivo tržište sa mnogo poslovnih mogućnosti, ali i da je jezik bio veliki izazov u početku. „Komunikacija na srpskom jeziku bila je prepreka u svakodnevnom životu i na poslu. Razlike u poslovnoj kulturi i radnoj etici takođe predstavljaju izazove“, kaže Vasilij.
Građani Beograda primetili su sve veći broj stranih radnika, a njihova mišljenja su podeljena. Dok neki smatraju da su oni nužnost u radnoj snazi, drugi su imali negativna iskustva. Mnogima je problem nepoznavanje jezika, što otežava komunikaciju na poslovima gde je interakcija sa građanima ključna. „Kako možete da zaposlite nekoga ko ne zna jezik?“ pita se jedna od sagovornica.
Ipak, postoje i oni koji se ne bave razlikama u poreklu radnika. „Svejedno mi je ko me uslužuje. Nisam primetila lošu uslugu zbog toga“, kaže jedna od anketiranih. S druge strane, postoje i nezadovoljni građani koji su imali loša iskustva sa stranim vozačima javnog prevoza.
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, najveći broj stranih radnika tokom prošle godine došao je iz Rusije, Kine, Indije, Turske i Nepala. Iako Srbija beleži trend rasta stranih radnika, statistika pokazuje da je tokom 2024. godine izdato nešto više od 17.000 dozvola za rad, dok je ta brojka u 2023. prelazila 52.000.
Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije ističe da iako je bilo više podnetih zahteva, odobreno je značajno manje radnih dozvola. „To je posledica određenih pravila i politika koje se tiču odnosa prema radnoj snazi iz inostranstva“, objašnjava Stanić. On naglašava da strani radnici nisu konkurencija domaćim radnicima, jer posla nema u dovoljnim količinama.
Stručnjaci smatraju da je dolazak stranih radnika u Srbiju više potreba nego izbor, s obzirom na globalni problem nedostatka radne snage. Dok jedni u dolasku stranih radnika vide prilike za privredni rast, drugi strahuju da bi to moglo uticati na položaj domaće radne snage.
Na kraju, sve veća prisutnost stranih radnika predstavlja izazov i priliku za Srbiju. Njihov doprinos ekonomiji je neosporan, ali je važno raditi na prevazilaženju jezičkih i kulturnih barijera kako bi se olakšala integracija i poboljšala komunikacija između domaćih i stranih radnika. U tom smislu, edukacija i obuke na srpskom jeziku mogu biti ključni faktori za uspešnu saradnju na radnom mestu.
U zaključku, Srbija se suočava sa izazovima i prilikama koje donosi sve veći broj stranih radnika. Njihova prisutnost može doprineti ekonomskom razvoju, ali je važno raditi na stvaranju inkluzivnog okruženja koje će omogućiti svima da se osećaju dobrodošlo i ravnopravno.
