Crnogorski studenti, okupljeni u neformalnoj grupi „Kamo sjutra?“, organizovali su protest u Podgorici kako bi izrazili nezadovoljstvo trenutnim vlastima, posebno zbog toga što smatraju da su čelni ljudi u bezbednosnom sektoru odgovorni za tragičan masakr koji se dogodio na Cetinju, u kojem je život izgubilo trinaestoro ljudi. Tokom protesta, studenti su odlučili da svoje zahteve upućuju premijeru Milojku Spajiću na japanskom jeziku, nadajući se da će ih na taj način bolje razumeti.
Itana Dragojević, jedna od članica studentskog pokreta, izjavila je da su pokušali da prenesu svoje zahteve na nekoliko jezika, uključujući crnogorski, srpski, hrvatski i bošnjački, ali da su shvatili da premijer očigledno nije dobro razumeo njihove reči. „Večeras ćemo ponoviti naše zahteve na njegovom maternjem jeziku – japanskom“, poručila je Dragojević. Ova ironija ukazuje na frustraciju studenata zbog nedostatka reakcije vlasti na njihove prethodne zahteve.
Ministar unutrašnjih poslova Crne Gore, Danilo Šaranović, i potpredsednik vlade za odbranu i sigurnost, Alekse Bečić, na meti su kritika studenata koji ih smatraju politički odgovornima za masakr. Studenti su zahtevali njihovu smenu, verujući da je njihova nesposobnost u upravljanju bezbednosnim pitanjima doprinela tragediji na Cetinju. Protesti u Podgorici nisu prvi u nizu aktivnosti koje su studenti organizovali; tokom proteklih nedelja, održavali su više protesta i blokada raskrsnica, kako bi skrenuli pažnju na svoje zahteve.
Osim što su zahtevi upućeni na japanskom jeziku, studenti su koristili razglas kako bi obavestili prolaznike i građane o svojim stavovima i zahtevima. Tokom protesta, oni su nosili transparente sa natpisima koji pozivaju na odgovornost vlade i traže pravdu za žrtve masakra. Atmosfera na protestu je bila napeta, ali i odlučna, s obzirom na to da su studenti pokazali jedinstvo u svojim zahtevima.
Masakr na Cetinju, koji se dogodio pre nekoliko meseci, ostavio je dubok trag u crnogorskom društvu. Mnogi građani, ne samo studenti, osećaju potrebu da se odgovorni za ovaj tragičan događaj suoče sa posledicama. Protesti su postali platforma za izražavanje nezadovoljstva ne samo prema bezbednosnoj situaciji u zemlji, već i prema širem političkom kontekstu, koji mnogi smatraju nestabilnim.
U međuvremenu, premijer Milojko Spajić, koji je živeo i radio u Japanu i govori japanski jezik, suočava se sa sve većim pritiscima da se pozabavi situacijom. Njegova sposobnost da razume i reaguje na zahteve studenata na japanskom jeziku može biti test za njegovu vlast i sposobnost da odgovori na potrebe svojih građana. S obzirom na to da se situacija u zemlji ne smiruje, očekuje se da će studenti nastaviti sa svojim protestima dok ne postignu tražene promene.
Kao odgovor na sve veće nezadovoljstvo među građanima, političke stranke u Crnoj Gori počinju da razmatraju moguće reforme i promene u bezbednosnom sektoru. Ipak, pitanje je da li će te promene biti dovoljno brze i efikasne da bi se povratilo poverenje građana u institucije. Protesti studenata i njihova kreativna strategija komunikacije sa premijerom samo su jedan od načina na koji mladi ljudi u Crnoj Gori pokušavaju da utiču na političke odluke i promene.
U svetlu svih ovih dešavanja, Crna Gora se suočava s izazovima koji zahtevaju hitne i odlučne odgovore od strane vlade. Kako studenti nastavljaju sa svojim protestima, jasno je da će pitanje odgovornosti i reformi u bezbednosnom sektoru ostati u fokusu javnosti u narednim mesecima.
