Predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik, izjavio je da Bosna i Hercegovina (BiH) nikada nije funkcionisala kao jedinstvena država od neustavnog pokušaja otcepljenja od Jugoslavije. Prema njegovim rečima, institucije BiH su podeljene po etničkim linijama i ne poseduju efektivnu vlast na celoj teritoriji zemlje. Dodik je naglasio da suverena vlast, koja je suštinsko obeležje svake države, u BiH nije postojala, te da o državno-pravnom kontinuitetu ne može biti reči.
U intervjuu za mađarski portal Evropski konzervativac, Dodik je istakao da su to „istorijske činjenice koje treba sagledati zrelo, odgovorno i smireno“. On je kritikovao trenutnu situaciju u kojoj, kako smatra, strane sile i domaći političari pokušavaju da destabilizuju Republiku Srpsku i njene institucije.
Jedna od ključnih tačaka Dodikove kritike je uloga Kristijana Šmita, visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH. Prema njegovim rečima, Šmit nameće izmene zakona, a neustavno Tužilaštvo i Sud BiH vode postupke koji imaju za cilj da ponize Republiku Srpsku. „Ovo nije bilo suđenje meni, već institucijama Srpske“, rekao je Dodik, dodajući da se Šmit predstavlja kao viši predstavnik, iako je, po njegovom mišljenju, „ispod proseka“.
Dodik je takođe naglasio da se Republika Srpska zalaže za očuvanje dejtonske BiH. Međutim, upozorio je na decenije intervencija međunarodne zajednice, koje su, kako tvrdi, dovele BiH na raskrsnicu između dva dijaloga: dijaloga o povratku u dejtonsku BiH i dijaloga o mirnom razdvajanju.
On je rekao da je trenutna situacija rezultat opsežnih i podmuklih intervencija međunarodnih faktora i bošnjačkih političara, koji su svojim delovanjem doveli do trenutnog stanja. Dodik je istakao da je važno razgovarati o budućnosti BiH, ali i o mogućim rešenjima koja će zadovoljiti sve strane.
Politika u BiH već dugo je obeležena etničkim tenzijama i sukobima, a Dodik je jedan od najistaknutijih političara koji se protive centralizaciji vlasti. On smatra da Republika Srpska treba da zadrži svoje nadležnosti i autonomiju, a da međunarodna zajednica treba prestati sa mešanjem u unutrašnje poslove BiH.
Ovakve izjave Dodika ukazuju na duboke podele u društvu i političkoj eliti BiH, kao i na izazove sa kojima se zemlja suočava. Mnogi analitičari smatraju da je potrebno pronaći održivo rešenje koje će omogućiti stabilnost i mir u regionu, ali Dodikovi komentari sugerišu da će put ka tome biti težak i pun prepreka.
U kontekstu međunarodnih odnosa, Dodikova retorika može dodatno zakomplikovati situaciju u BiH i otežati dijalog između različitih etničkih grupa. Njegove tvrdnje o nelegitimnosti trenutnih vlasti i međunarodne intervencije mogu izazvati nove tenzije i sukobe.
U svetlu svih ovih događaja, jasno je da Bosna i Hercegovina i dalje ostaje na prekretnici, a budućnost zemlje zavisi od sposobnosti njenih lidera da pronađu zajednički jezik i postignu dogovor koji će zadovoljiti sve strane. Kako se situacija bude razvijala, biće ključno pratiti kako će reagovati međunarodna zajednica i da li će postojati volja za pronalaženje rešenja koje će omogućiti miran suživot u ovom kompleksnom i etnički raznolikom društvu.
