Svaka treća žena u Evropskoj uniji bila je žrtva fizičkog i/ili seksualnog nasilja u proteklih godinu dana, prema izveštaju Evropske komisije koji je objavljen uoči Dana žena. Ovaj izveštaj ukazuje na to da je put do rodne ravnopravnosti previše spor, s obzirom na to da žene i dalje obavljaju kućne poslove 60 odsto vremena. Evropska komisija je predstavila program pod nazivom „Putokaz“, koji se fokusira na borbu protiv rodno zasnovanog nasilja, jednaku zaradu, političko učešće žena i poboljšanje zdravstvene nege.
Evropska komesarka za humanitarnu pomoć, Hađa Lahbib, istakla je da rodna ravnopravnost ne bi trebala biti predmet rasprave, već bi trebala biti prirodna kao i vazduh koji udišemo. U Sloveniji, svaka druga žena i devojčica starija od 15 godina doživela je neki oblik nasilja, što je alarmantna statistika. Zemlja je usvojila akcioni plan za sprovođenje nacionalnog programa za sprečavanje nasilja u porodici i nasilja nad ženama, koji obezbeđuje veće finansiranje i jačanje socijalne zaštite.
Slovenija takođe planira izmene Krivičnog zakonika kako bi se uvele strože kazne za ubistva u porodici, dok je u Bugarskoj situacija nešto drugačija. Iako je šest odsto žena iskusilo nepartnersko nasilje, što je najniže u EU, Ministarstvo unutrašnjih poslova iznosi podatke o porastu slučajeva nasilja u porodici. Ovi podaci ukazuju na rastući problem, uprkos opštem smanjenju nepartnerskog nasilja.
Ministarka za ravnopravnost Poljske, Katažina Kotula, naglasila je ozbiljnost i sistemsku prirodu nasilja nad ženama, pozivajući na sistemske promene. Međutim, pet država članica EU, uključujući Bugarsku, Češku, Mađarsku, Litvaniju i Slovačku, još uvek nisu ratifikovale Istanbulsku konvenciju, koja je ključni dokument za zaštitu žena od nasilja.
Evropski institut za rodnu ravnopravnost (EIGE) upozorio je na zabrinjavajuće nivoe tolerancije nasilja nad ženama, pri čemu 17 odsto ispitanika veruje da su izveštaji o seksualnom zlostavljanju često preuveličani. Oko 46 odsto muškaraca i 26 odsto žena smatra da je finansijska kontrola u partnerskim odnosima prihvatljiva, dok 27 odsto muškaraca i 15 odsto žena misli da je seksualno uznemiravanje na radnom mestu prihvatljivo.
Političko protivljenje rodnoj ravnopravnosti je u porastu, a UN Women je upozorio na to da su u četvrtini zemalja širom sveta prava žena nazadovala. Ovi problemi se javljaju zbog različitih faktora, uključujući klimatske promene i demokratsko nazadovanje.
Maria Moljika, koja vodi tim Generalnog direktorata EU za pravosuđe, nada se implementaciji direktive EU o nasilju nad ženama do juna 2027. godine. Ova direktiva bi rešila probleme finansiranja programa prevencije nasilja i pristupa skloništima i savetovanjima za žrtve. Implementacija direktive bi značila da bi se zahtevi Istanbulske konvencije morali preneti u nacionalni zakon, čak i za one države članice koje još nisu ratifikovale konvenciju.
EIGE je izneo procene da rodno zasnovano nasilje nosi značajne troškove, koji su u EU 2021. godine iznosili oko 366 milijardi evra, pri čemu nasilje nad ženama čini 79 odsto ovog iznosa. Ovi troškovi uključuju fizički i emocionalni uticaj nasilja, troškove pravosudnih usluga i nadoknadu za propušteni rad.
Na osnovu svih ovih podataka, postaje očigledno da je potrebno hitno delovati na unapređenju rodne ravnopravnosti u Evropi. Različite strategije i akcioni planovi su potrebni kako bi se smanjilo nasilje nad ženama i obezbedila prava koja su im neophodna za sigurnu i dostojanstvenu egzistenciju.
