Sve je više dece sa govorno-jezičkim poremećajima, što predstavlja sve veći izazov za roditelje, učitelje i stručnjake. Kako bi se razumeli uzroci ovih poremećaja i kako se mogu prevazići, razgovarali smo sa defektologom i logopedom Violetom Nestorov.
Nestorov ističe važnost komunikacije sa decom od najranijeg uzrasta, naglašavajući da roditelji funkcionišu kao modeli za imitaciju i identifikaciju. „Sasvim je logično da treba što više da razgovaramo sa svojom decom. Pa čak i od prvog dana po rođenju. Mnogo je važno zato što smo mi, roditelji, u stvari njima modeli za imitaciju i identifikaciju. Jer deca uče u stvari imitacijom i identifikacijom,“ objašnjava Nestorov.
Često se može čuti od roditelja koji misle da je razgovor sa bebama besmislen. „Kažu: ‘Šta ja mogu da pričam s njim? Pa on je tek rođen, šta on razume?’“ Nestorov naglašava da je to pogrešno razumevanje. „Važno je da dete upija našu neverbalnu komunikaciju i intonaciju. Nema veze ako ne razume sadržaj onoga što mi govorimo. Ono na taj način upija i kasnije, kada dođe vreme, sve ono što je upijalo počinje da koristi.“
Ova praksa, prema Nestorov, ima dugoročne koristi. „Baviti se detetom od najranijeg uzrasta ima bolji uticaj na duge staze,“ kaže. Što se više roditelji angažuju u komunikaciji sa svojom decom, to su šanse za razvoj govora i jezika veće. Nestorov upozorava da je važno izbegavati upotrebu elektronike kao zamene za interakciju. „Nije dobro da roditelji posle posla daju telefon detetu kako bi se odmorili. To može da dovede do problema sa pažnjom i razvojem jezika.“
U današnjem svetu, gde su ekrani prisutni svuda, roditelji često traže brza rešenja. „Ono što detetu nudite, ono će tako kasnije i da se ponaša,“ naglašava ona. „Mnogi roditelji, umesto da komuniciraju sa svojom decom, često im daju telefone ili tablet računare kako bi ih zabavili. Međutim, deca koja od najranijeg uzrasta provode vreme ispred ekrana često imaju kratku pažnju, loše veštine komunikacije i socioemocionalne probleme.“
Preporučuje se da roditelji provode više vremena sa svojom decom u aktivnostima koje podstiču komunikaciju, kao što su čitanje knjiga, igranje igara koje zahtevaju interakciju ili jednostavno razgovaranje o svakodnevnim stvarima. „Deca treba da imaju priliku da izraze svoje misli i osećanja. Važno je slušati ih i poštovati ono što govore,“ dodaje Nestorov.
Zbog sve veće učestalosti govorno-jezičkih poremećaja, važno je i da stručnjaci i institucije postanu svesniji ovog problema. „Potrebno je da se više govori o važnosti ranog razvoja govora i jezika, kako u porodicama, tako i u vrtićima i školama,“ naglašava Nestorov.
Ova tema je posebno važna u svetlu sve većeg broja dece koja se suočavaju sa izazovima u razvoju jezika. Na edukativnim radionicama i seminarima, stručnjaci bi mogli da pruže roditeljima i vaspitačima alate i savete koji će im pomoći da bolje razumeju kako da podrže decu u njihovom razvoju.
Završava razgovor sa optimizmom, naglašavajući da uz pravu podršku i angažman, mnoge porodice mogu prevazići izazove sa kojima se suočavaju. „Razgovor, slušanje i interakcija su ključni za zdrav razvoj deteta. Naša deca zaslužuju da budu čujna i da budu podržana u svom razvoju,“ zaključuje Nestorov.
Ova pitanja i slične teme su od suštinskog značaja za budućnost naše dece i društva u celini, te je važno nastaviti sa dijalogom i edukacijom o ovoj temi.
