Švedska je u poslednje vreme suočena sa hibridnim napadima, a premijer Ulf Kristerson ističe da zemlja nije ni u ratu ni u miru. Nakon najave da će poslati ratne brodove u Baltičko more, Švedska je odlučila pojačati nadzor kako bi zaštitila kritičnu infrastrukturu od potencijalnih napada. Kristerson je naglasio da je bezbednosna situacija ozbiljna i da se neprijateljska namera ne može isključiti, posebno nakon sumnjivih sabotaža podmorskih kablova.
U sklopu akcije NATO, Švedska će obezbediti tri ratna broda i jedan osmatrački avion za nadgledanje Baltičkog mora, dok se alijansa trudi zaštititi zemlje članice od mogućih napada. Kristerson je istakao da zemlja i njeni susedi prolaze kroz hibridne napade i proksi ratove, te je upozorio da pravi mir zahteva spremnost za rat. On je rekao da Švedska ne donosi prenagljene zaključke, ali da nije ni naivna u vezi sa bezbednosnim rizicima.
Nakon istrage o brodu „Eagle S“ koji je oštetio kabl između Finske i Estonije, NATO je spreman da pomogne u rešavanju situacije. Kristerson je naglasio da je malo verovatno da je brod slučajno pokidao kabl sa sidrom, te da se mora ozbiljno shvatiti mogućnost neprijateljskih namera. On će se sastati sa šefovima država Baltičkog mora u Helsinkiju kako bi razgovarali o bezbednosnoj situaciji u regionu.
Švedska, kao članica NATO-a, doprinosi alijansi sa 2,4 odsto BDP-a, a planira da taj doprinos poraste na 2,6 odsto u naredne tri godine. Kristerson je naglasio važnost saradnje sa saveznicima kako bi se očuvala stabilnost i bezbednost u regionu. Sve u svemu, Švedska je svesna izazova sa kojima se suočava i spremna je da preduzme odgovarajuće mere kako bi zaštitila svoju teritoriju i građane od mogućih pretnji.
