U Beogradu je 24. marta 1922. godine došlo do jednog od najjačih zemljotresa u istoriji ovog grada, čija jačina je izmerena na šest stepeni po Rihteru. Epicentar zemljotresa bio je u Lazarevcu, a potres se osetio širom Srbije. Bez obzira na intenzitet, srećom, zemljotres nije izazvao ljudske žrtve, ali su zabeležene manje materijalne štete. O tome su izveštavali mediji tog vremena, među kojima je najistaknutija bila Politika.
U opisu događaja, novinari su preneli da je panika vladala među građanima koji su, u strahu od nepoznatog, masovno napuštali svoje domove. Mnoge majke su, u prvom strahu, ostavljale svoju decu unutar kuća dok su bežale napolje. Na ulicama je došlo do stampeda, a ljudi su se povređivali dok su pokušavali da pobegnu iz zgrada. Sreća u nesreći bila je što se zemljotres dogodio odmah posle ručka, kada su škole i bioskopi bili prazni, što je sprečilo veće tragedije.
Politika je izveštavala o tome da je opštinska ambulanta pružila pomoć samo nekolicini povređenih, među kojima je bio radnik koji je skočio s trećeg sprata zgrade i povredio se. U ambulanti su se našli i drugi koji su doživeli manje povrede, što je ukazalo na to da je panika izazvala više straha nego stvarne povrede.
U istom periodu, snažan zemljotres pogodio je Bukurešt 4. marta 1977. godine, kada je stradalo više od 1.500 ljudi. Epicentar ovog potresa bio je u gradu Vrančea, severno od Bukurešta, i izazvao je paniku i u Beogradu. Ljudi su napuštali svoje domove bosonogi, a vlasti su bile primorane da aktiviraju civilne zaštite kako bi umirili ljude.
Na ulicama Beograda, nakon zemljotresa, širile su se razne priče i teorije o prirodnim katastrofama. Neki su verovali da je zemljotres opomena ili kazna Božija za nedolično ponašanje, dok su se drugi plašili da bi mogao da se dogodi još jači potres. Takođe, kružile su glasine da bi vulkan na Avali mogao da proradi, što je dodatno pojačalo strah među ljudima.
S obzirom na to da se u Srbiji često dešavaju zemljotresi, stručnjaci su se trudili da umire javnost. Ipak, ni danas nije moguće precizno predvideti kada će i gde doći do novog potresa. Tokom vekova, zemljotresi su se događali sa raznim intenzitetima, a najjači su zabeleženi u 18. veku, dok su tokom 20. veka zabeleženi potresi jačine do 5,9 stepeni.
Poslednji veći zemljotres u Srbiji dogodio se u Kraljevu 3. novembra 2010. godine, kada su nastradale dve osobe. Ovaj potres je podsetio sugrađane na ranije tragedije koje su se desile, kao što je zemljotres u Skoplju 1963. godine koji je odneo više od 1.000 života, ili onaj u Banjaluci 1969. godine, kada je 15 ljudi poginulo, a više od 1.100 povređeno.
Dok se sećamo ovih tragičnih događaja, važno je napomenuti da je Srbija seizmološki aktivna oblast, pa se uvek preporučuje oprez i priprema za moguće prirodne katastrofe. Edukacija i svest o rizicima su ključni za smanjenje šteta i prevenciju gubitaka života u budućim potresima.
