Svetske cene hrane su pale na najniži nivo od februara 2021. godine zbog smanjenja cena žitarica i mesa. U isto vreme, cene biljnih ulja i mlečnih proizvoda su uglavnom stagnirale. To je saopštila danas Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).
Indeks svetskih cena prehrambenih proizvoda za januar je pao na 118 poena sa decembarskih 119,2 poena, čime je nastavljen pad svetskih cena hrane koji je započeo u avgustu 2023. godine. Vrednost ovog indeksa je za 10,4 odsto, odnosno za 13,7 poena niža nego u januaru 2023. godine.
FAO je objavio da su cene svetskih cena hrane pale za 1,1 odsto u odnosu na decembar, a čak 10,4 odsto manje nego u istom periodu prošle godine. Ovo je najniži nivo cena hrane od februara 2021. godine.
Smanjenje cena je najviše uticalo na žitarice i meso, dok su cene šećera porasle. Cene biljnih ulja i mlečnih proizvoda su uglavnom stagnirale. Svetske cene žitarica su se smanjile za 2,3 odsto u januaru u odnosu na decembar, a sada su za čak 17,1 odsto niže nego u januaru 2023. godine.
Takođe, cene mesa su se smanjile za 2,2 odsto prošlog meseca, što ih je učinilo 8,4 odsto jeftinijim nego u istom periodu prošle godine. S druge strane, cene šećera su porasle za 3,1 odsto, dok su cene biljnih ulja i mlečnih proizvoda uglavnom ostale nepromenjene.
Pad cena hrane je naročito izražen u zemljama Azije, gdje su cene hrane u januaru bile za 16,5 odsto niže nego u januaru 2023. godine, i za 2,3 odsto niže u odnosu na decembar.
S druge strane, cene hrane u evropskim zemljama su ostale relativno stabilne, s padom cena hrane od samo 1,8 odsto u januaru u odnosu na prethodni mesec. U Severnoj Americi, cene hrane su bile za 1,9 odsto niže u januaru u odnosu na decembar.
FAO prognozira da će svetska proizvodnja žitarica ove godine dostići rekordnih 2,784 milijardi tona, što bi trebalo da dovede do stabilizacije cena hrane u narednim mesecima. Međutim, uprkos padu cena hrane, broj ljudi koji pate od gladi i dalje raste širom sveta.
FAO je upozorio da oko 9,3 odsto svetskog stanovništva, odnosno oko 768 miliona ljudi, pati od hronične gladi, dok je poslednjih godina sve veći broj ljudi koji su pogođeni akutnom glađu zbog rasta cena hrane i drugih faktora.
Stoga, iako sada postoje povoljnije cene hrane na svetskom tržištu, i dalje postoji potreba za preventivnim merama kako bi se osiguralo da hrana bude dostupna i pristupačna za sve ljude širom sveta.
U međuvremenu, FAO poziva države da preduzmu hitne mere kako bi pomogle u smanjenju broja ljudi koji pate od gladi, pri čemu je potrebno povećati proizvodnju hrane, osigurati pristup hrani za najsiromašnije slojeve stanovništva, smanjiti gubitke hrane i ulagati u održivu poljoprivredu.
Takođe, FAO naglašava da je potrebno pružiti podršku poljoprivrednicima, posebno malim proizvođačima hrane, kako bi se osiguralo da imaju pristup resursima, znanju i tehnologiji neophodnoj za povećanje proizvodnje hrane.
Ukupno gledano, iako su svetske cene hrane pale na najniži nivo u poslednjih skoro godinu dana, i dalje postoji potreba za hitnim merama kako bi se obezbedilo da hrana bude dostupna i pristupačna za sve ljude širom sveta.
