Svetske izložbe, koje traju još od 1851. godine, predstavljaju ne samo platformu za inovacije, već i trajno nasleđe koje ostavlja značajan uticaj na svet. Čarls Papas, kopredsedavajući Instituta za proučavanje međunarodnih izložbi, naglašava da arhitektonska čuda koja nastaju na ovim događajima ostaju deo kulturnog pejzaža gradova domaćina i nakon što se izložbe završe.
Jedan od najpoznatijih primera je Ajfelova kula, koja je prvobitno sagrađena kao glavni ulaz na Svetsku izložbu 1889. godine. Danas je postala simbol Pariza i jedan od najvrednijih brendova na svetu, sa procenjenom vrednošću od 600 milijardi dolara. Papas ističe i druge primere, poput Svemirske igle u Sijetlu, Biosfere u Montrealu i Kineskog umetničkog muzeja u Šangaju, koji su takođe postali simboli svojih gradova.
Ujedinjeni Arapski Emirati su, na primer, inspirisali svoj paviljon za Expo 2020 u Dubaiju, koji se sada koristi kao kulturni centar. Ovi paviljoni su ne samo atrakcije, već i deo identiteta gradova, privlačeći milione posetilaca svake godine. Papas dodaje da svetske izložbe imaju dalekosežnije efekte, posebno u oblastima tehnologije, nauke, umetnosti i sporta.
Jedna od najznačajnijih izložbi bila je ona iz 1893. godine, gde je rivalstvo između Tomasa Edisona i Nikole Tesle postalo simbol električne revolucije. Edison je predstavio svoj sistem jednosmerne struje, dok je Tesla oduševio posetioce bežičnim osvetljenjem. Njegov sistem naizmenične struje postao je standard u Americi, što je imalo dugoročne posledice po elektrifikaciju zemlje.
Papas takođe podseća na to da su mnogi važni izumi potekli sa svetskih izložbi, uključujući Brajevo pismo i međunarodni zakon o autorskim pravima. U oblasti sporta, Američki kup je jedan od najstarijih trofeja i potiče sa Velike izložbe u Londonu 1851. godine. Danas, takvi događaji privlače veliki broj posetilaca, kao što je trka u Barseloni 2024. godine, koja je okupila pola miliona ljudi.
Osim što su platforme za inovacije, svetske izložbe su i mesta gde umetnost može da zablista. Na primer, kapela Luisa Komforta Tifanija iz 1893. godine i Pikasova čuvena slika „Gernika“ naručena za Španski paviljon na Svetskoj izložbi u Parizu 1937. godine, ostavili su trajni uticaj na umetnost i kulturu.
Papas ističe da svetske izložbe imaju dugotrajni uticaj, koji nadilazi njihove kratke životne cikluse. Njihova dela nastavljaju da utiču na živote miliona ljudi čak i decenijama kasnije. Kao glavni pisac časopisa „Exhibitor“ od 2002. godine, Papas je postao istaknuti autoritet na temu svetskih izložbi, uključujući svoje konsultacije za Expo 2020 u Dubaiju i ponudu Mineapolisa za Expo 2027.
Njegove knjige istražuju kako su svetske izložbe oblikovale istoriju i transformisale svakodnevni život, što dodatno naglašava njihov značaj u savremenom svetu. Papasova analiza pokazuje da, iako su izložbe kratkotrajne, njihov uticaj je večan i nastavlja da oblikuje našu stvarnost.
