U Srbiji je na početku 2024. godine zabeležen značajan rast duga prema bankama, koji je iznosio 3.796 milijardi dinara, što predstavlja povećanje od 11,2% u odnosu na januar prethodne godine. Ovaj podatak jasno oslikava trenutnu finansijsku situaciju u zemlji, gde su pravna lica, preduzetnici, i građani suočeni sa sve većim zaduženjima.
Prema izveštaju Udruženja banaka Srbije, ukupno 157.018 korisnika je zaduženo stambenim kreditima, a dug stanovništva prema bankama dostigao je 1.628 milijardi dinara, što je povećanje od 8,9% u odnosu na prethodni period. Građani najviše duguju na osnovu gotovinskih kredita, koji iznose 782,60 milijardi dinara. Slede stambeni krediti i krediti za adaptaciju, koji su na kraju januara iznosili 697,49 milijardi dinara. Poljoprivredne pozajmice su na trećem mestu sa 90,981 milijardi dinara, dok su potrošački zajmovi dostigli 20,64 milijarde dinara.
Kada se govori o kašnjenju u otplati dugova, ukupno učešće privrede i građana u dugu po osnovu bankarskih kredita iznosi 2,5%. Najveća docnja primećena je kod preduzetnika sa 4,8%, dok su pravna lica imala 2,7% kašnjenja. Stanovništvo je u ovom smislu bilo najmanje pogođeno, s kašnjenjem od 2,1%.
Novi Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji je nedavno usvojila Skupština Srbije, uvodi mehanizme koji mogu pomoći dužnicima u slučaju problema sa otplatom. Prema ovom zakonu, banke su obavezne da ponude određene olakšice korisnicima koji su se našli u teškoj situaciji. Banke su dužne da primene razumne mere kako bi pomogle korisnicima da izmiru svoja dugovanja pre nego što pokrenu izvršne postupke.
Razumne mere koje banke mogu primeniti uključuju potpuno ili delimično refinansiranje duga, promenu ugovornih uslova, produženje roka otplate, kao i smanjenje kamatnih stopa. Takođe, banke mogu ponuditi moratorijum, koji podrazumeva obustavu otplate na određeni period bez obračuna zateznih kamata.
U slučaju stambenih kredita, kada je hipoteka kao sredstvo obezbeđenja, pre nego što banka pokrene vansudske postupke, dužna je da korisniku ponudi opcije kao što su prodaja nepokretnosti i prenos prihoda od prodaje kako bi se izmirio dug. Banka je obavezna da pruži ovu mogućnost samo ako je tržišna vrednost nekretnine viša od duga korisnika.
Ukoliko korisnik ne odgovori na ponude banke u predviđenom roku, ili ako se ponovo nađe u docnji nakon što su olakšice već primenjene, banka može raskinuti ugovor o kreditu i proglasiti celokupan iznos preostalog duga dospelim. U tom slučaju, banka ne može naplatiti dug sa računa korisnika bez njegovog pristanka.
Ove mere i zakonska regulativa predstavljaju važan korak ka zaštiti potrošača i omogućavanju lakšeg upravljanja dugovima. U svetlu sve većih zaduženja, razumevanje ovih prava i obaveza može pomoći korisnicima kredita da bolje upravljaju svojim finansijama i spreče eventualne teške posledice.
S obzirom na trenutnu ekonomsku situaciju, važno je da svi učesnici u finansijskom sistemu budu svesni svojih prava i obaveza. Pružene olakšice i mogućnosti refinansiranja mogu značajno doprineti stabilizaciji finansijske situacije, kako pojedinaca, tako i celokupne privrede. Edukacija o ovim temama je ključna za smanjenje nivoa zaduženosti i podizanje svesti o odgovornom upravljanju ličnim finansijama.
