Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Svetih sedam sveštenomučenika hersonskih: Vasilija, Jefrema, Evgenija, Elpidija, Agatodora, Eterija i Kapitona. Ovi sveti mučenici su bili episkopi u Hersonu u različitim vremenima i svi su postradali od nevernika, najčešće od Jevreja, Grka ili Skita. Samo je Eterije umro prirodnom smrću.
Prema žitijama, svi su oni odlazili u „te divlje strane“ kao misionari, poslati od patrijarha jerusalimskog da šire svetlost jevanđelsku. Njihovo mučeništvo i patnja bili su rezultat njihove posvećenosti Gospodu. Vasilije je vaskrsao sina nekog kneza u Hersonu, što je izazvalo bes među Jevrejima, koji su ga optužili i on je bio vezan i vučen gradskim ulicama sve do svoje smrti. Jefrem je stradao od mača, dok su Evgenije, Elpidije i Agatodor pretrpeli mučenja batinama i kamenjem pre nego što su predali svoje duše Bogu.
Eterije je živeo u vreme Konstantina Velikog i upravljao je crkvom u miru, sagradio je veliki hram u Hersonu i skončao mirno. Kapiton, poslednji od njih, postavljen je za episkopa u vreme kada su Skiti tražili znak kako bi poverovali. Oni su mu predložili da uđe u ognjenu peć, obećavajući da će poverovati u Hrista ako ne izgori. Kapiton je sa molitvom ušao u peć, noseći omofor arhijerejski, i ostao je netaknut u plamenu oko jednog časa. Kada je izašao, zdrav i bez povreda, svi su povikali: „Jedan je Bog, Bog hrišćanski, veliki i silni, koji sačuva služitelja svoga u peći ognjenoj!“ Ovaj događaj doveo je do masovnog krštenja u gradu i okolini, a o čudu se mnogo pričalo na Nikejskom saboru.
Nažalost, kasnije su neznabožački Skiti uhvatili Kapitona i udavili ga u Dnjepru. Svih sedam mučenika postradalo je u IV veku, a njihova žrtva ostala je simbol vere i hrabrosti kroz vekove. U današnjem svetu, sećanje na ove svete mučenike podseća vernike na važnost čvrste vere i hrabrosti u suočavanju sa izazovima i nepravdama.
U pravoslavnoj tradiciji, mučeništvo se slavi kao najviši oblik svedočenja o veri, a ovi sveštenomučenici su primer kako je moguće ostati dosledan svojoj veri i u najtežim trenucima. Njihova priča inspiriše mnoge vernike da budu hrabri i odani svojoj veri, bez obzira na okolnosti.
Danas, kada se u crkvama širom Srbije okupljaju vernici kako bi odali počast ovim mučenicima, važno je prisetiti se njihovih patnji i žrtava koje su podneli za svoju veru. Njihova imena su simbol nade i snage, a njihova dela podstiču vernike da se bore za pravdu i istinu u svetu koji često nije naklonjen.
Osim duhovnog aspekta, mučeništvo ovih svetaca ima i značaj u smislu unutrašnjeg izlečenja i duhovnog pomirenja. Njihova priča podseća vernike na to koliko je važno imati snažnu veru i kako kroz duhovne izazove možemo doći do lične transformacije.
U ovim danima, kada se čini da su izazovi svakodnevice sve veći, sećanje na Svetih sedam sveštenomučenika hersonskih može poslužiti kao inspiracija i motivacija za sve vernike da ostanu čvrsti u svojoj veri i da se suoče sa svim preprekama koje im se nađu na putu. Njihove žrtve, njihova hrabrost i njihova predanost Bogu ostaju trajni uzori za sve generacije.
